Moj najbolji brat-Maks:)



Oduvek sam imala veliku želju da imam kućnog ljubimca i da se prema nekome ophodim sa odgovornošću. I tako je jednog dana, u pitanju je bio 25. mart 2009. godine, tata odlučio da me obraduje i pokloni mi kućnog ljubimca.


Tada sam bila baš mala, čini mi se da sam bila drugo polugodište prvog razreda, ali mi se čini da iz mog sećanja nikada neće izbledeti trenutak kada je tata oko 9h uveče ušao u kuću sa kutijom za cipele. Sećam se a sam odmah oletela da vidim šta je unutra, a otvoren poklopac mi je okazao malo štene labradora staro jedva mesec dana. Isto tako se sećam i da me je te večeri prvi put polizao po ruci, a čim je onako mali i sladak iskočio iz kutije pokakio se po tepihu. Mislim da je imao sreće, pošto je mama baš planirala da kupi novi tepih, tako da ije naneo veliku štetu.


Prvih par dana nismo znali kako bismo ga nazvali. Brat i ja smo hteli da ga nazovemo Gricko, pošto nam je pogrickao sve igračke, pukave, ma sve što se gristi moglo.  Tako da ga se moj brat, iako je to bilo jako malo kučence, pomalo plašio jer stalno kada bi legao on bi dotrčao i grickao ga za uši. Sećam se i da ga je moj brat učio da se tuče, stvarno ne znam na šta je to ličilo, ali znam da su se rvali na maminom i tatinom krevetu. Znam, grozno, hahah.

I tako smo uskoro odlučili da ga nazovemo Maks, tačnije to je bila mamina ideja. Sigurno ste čuli za Pobesnelog maksa? E pa pošto je ovo moje malo čudovište stalno pesnelo dobilo je ime Maks.


 I tako, ubrzo se toliko razmazio da je svake vežeri spavao sa mojim roditeljima u krevetu, tačnije na tatinim nogama. Žao mi je što nemam nikakve slike iz tog perioda, ali ga se veoma dobro sećam, zaista to su bili najlepši dani mog života.

Maks je od uvek bio malo buckastiji, pravi debeljko. Eto na primer, kada god nekome nešto ispadne on dođe i usisa to svojom slatkom njuškicom. Zato ga često zovemo usisivač. Ja njega stvarno obožavam, hihih.


 Moji baba i deda ga prvobitno i nisu baš voleli, ali to nije trajalo ni nedelju dana. Posle im se toliko svideo da nisu mogli da se odvoje od njega. Verujte mi, moj deda ga šeta 6 puta dnevno, a kada je na poslu pa ga ja obavezno izvodim pred spavanje on me uvek pita: "Jel' Maks kakio?" E pa sad, ako je odgovor potvrdan on kaže: "Dobro je ad može ići da spava", a ako nije, onda zvuči ovako:: "Ivedi ga još jednom, samo 10 minuta. Da obavi to što ima."

 Samo deset minuta? On kada ga vodi u šetnju to traje najmanje od 15min do pola sata, pa je valjda zato "samo".

Eto, to vam je što se tiče njegovog odlaska  u toalet.


Maks jako voli da se igra loptom i da juri za svime i svačime, a onajviše hranom. Sa njim sam zaista proživela sve i svašta za ovih šest godina i mogu vam reći da čuvanje psa koji stalno upada u nevolje nije ni malo lako.
Naime, jedno jutro sam ga zatekla celog umrljanog krvlju. Prvo sam pomislila da je pobegao od kuće i potukao se sa nekim psom. Jao ljudi, kako sam se tada uplašila. Ali kada ga je moj tata okupao videli smo da nema nikakvih rana i da ta krv teče iz njegovog uveta. I šta je bio zaključak? Našli smo rupu na ogradi i malo krvi na jednoj žici. Gospodin je pokušao da pobegne i zakačio je uvo na žicu. Ja stvarno nisam znala da toliko krvi može isteći iz uveta. Ali, posle ušivanja i zaustavljenog krvarenja je sve bilo u redu, samo što i dan danas na tom desnom uvetu ima mali očiljak.

Isto tako, njega obližnji psi iz kraja baš i ne vole. Jaedan pas ga je ugriza kraj oka dok ga je moja baba šetala i evo još uvek mu stoji ožiljak. Imao je sreće da se zubi tog psa nisu zarili pravo u njegovu rožnjaču.


Da, jednom kada je pobegao od kuće je doživeo saobraćajnu nesreću i udario ga je auto. Možete primetiti da mi je pas pun ožiljaka, ali to nije baš važno. Važno je da je on živ i zdrav. Tako mu je ova nesreća donela očiljak na desnoj nozi i desnoj slepoočnici. Ja tek sada shvatam da su svi ti očiljci na desnoj strani tela, hahah.

Mogu reći da mi je pas prava mačka, samo što on ima mnogo više od 9 života. Mnogo puta je bio blizu smrti, ali uvek bi se izvukao. To mogu da prepišem jedino njegovoj dobroj sreći. Kada je bio mali ugrizao ga je lajmski krpelj i to usred zime na minus pedeset. Bila sam više nego šokirana.


Maks i ja smo već 6 godina nerazdvojni i nadam se da ćemo još dugo biti zajedno i da će nam biti lepo kao što već jeste. Nadam se da vam se dopao ovaj post i da vam se samim tim dopao i Maks. onje zaista divan momak. I molim vas ne mojte da računate koliko on ima ljudskih godina, jer me to zaista povređuje. za mene on ima samo šest godina i još uvek je malo dete.<3

Hvala Bogdani koja mi je rekla da napišem ovaj post.:)




32 comments:

  1. Presladak je, i moja Luna kada god nešto od hrane ispadne, nećeš to više nikad videti, pa je takođe zovemo usisivač haha.:D

    ReplyDelete
  2. Awww...presladak jee!
    Posto sam ja jako mala 2 razred sam.Da ti ispričam kako sam dobila Leu moju(Leontina pfff malo glupo haha)
    Isto sam bila 2 polukodište 1 razreda,tata mi je doneo.Izvukao je iz parka.Ona je mešanac,samo ne znamo čiji.Voli pse.Pre neki mesec sam je prvi put vidla u odnosu s psom,podvila je rep,nije bila prijateljski nastrojena..plakala sam.Posle je jedan komšija doveo Nemačkog ovčara njegove devojke hahaha.Baš su bili slatki,Lea juri njega,on nju.Kasnije je u parku vidla veeelikog zlatnog retrivera,pa su se jurili.Jedva sam je uhvatila hahahaha.A sada otkrila je jedno kuče u komšiluku,retrivera,starog 15 godina(e veruj mi i ja sam se začudila retriveri žive 12-13 godina!,tako da je to kuče praavi deka)Stalno ide tamo kod njega,on si spokojno leškara,a ona ga davi laje nešto,oće da se igraju.Ali on je vezan.Stalno ide u park,pa se vrati.Pretrči preko ulice i pazi na kola.Ponosna sam na nju.Ima dva i po meseca.
    Dakle pošto je mešanac a mi još ne znamo čiji,tražimo po internetu,mislili smo da je zlatni retriver i još neko.Ali svi su nam rekli da liči na Labradora.Tako da je mešavina Labradora i još nečega.Ja mislim Balkanskog Goniča,njuška je slična.Neki misle da je rasno.Uh bože,pa samo budala može baciti rasno kuče u park!!Čuvamo je napolju jer nam je kuća mala za to,a ona je veeeliko štene
    TVOJ MAKS JE PRESLADAK.MOJA LEA MNOOOGO LIČI NA NJEGA.
    Bogdana

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti!:)
      Cek, cek, ti si sada zavrsila drugi razred? Ja sam mislila da si mnogo starija, posto jako lepo pises i to sve, hahah<3

      Delete
    2. Marso,pa sta si ti mislila?Haha.
      Sad krecem u drugi hahahhahahahahaha.

      Delete
    3. Jaoj, ja sam mislila da si ti sedmi, osmi razred,haha xD

      Delete
    4. Pardonkić,Leiči je labrador,ispostavilo se da je to bio ,,prvi okot,,, i da su zato štenci bačeni u park (kao prvi okot nije dobar bla bla bla kakvi bakrači)

      Delete
  3. Awwwww. Prepresladak jee. Duša mala.

    http://mywayblogdreamer.blogspot.com/

    ReplyDelete
  4. Jaaoj dusa.♥♥
    Ja imam papagaje i macku, a jedno vreme sam razmisljala da kupim kuce ali koje ce da bude za unutra. Ali onda bih morala ja da preuzmem potpunu odgovoronost prema njemu, tako da sam odlucila da sacekam jos malo.☺

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti, Ivo. I ja mnogo, mnogo volim papagaje. Nekako su mi tako simpaticni.<3

      Delete
  5. Presladak je! Ni moje kuce baba i deda nisu u početku voleli, ali onda su počeli potajno da se igraju sa njima, kada ih mi nismo videli, sve dok nisu bili uhvaćeni :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. A babe i dede su uvek malo skepticne, ali posle sve bude dobro, haha. Oni ga sada najvise gnjave.;)

      Delete
    2. Moja baba jos uvek nece da prizna da ga voli,a ne moze da mu odoli ♥

      Delete
  6. Malo je reći da je divan! Obožavam kućiće, a pogotovo ovu rasu. :)

    ReplyDelete
  7. Bas sam se slatko ismejala i drago mi je da sam saznala zivotnu pricu Čuvenog Maksa o kojem svaki dan pricas.Bas je bubica slatkica,predivan je!

    Flyovanje.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. A Jeco, hvala ti. Evo, Maks i ja te pozdravljamo!<33

      Delete
  8. Koliko je sladaaak.... *-----------------------*
    Zanimljiv post jakooo

    Novi post; http://miljana-saveti.blogspot.com/
    Ako ti se svidja blog uclani se. :)

    ReplyDelete
  9. Presladak je malisa. ♥

    http://ninaw123.blogspot.com/

    ReplyDelete
  10. Ja imam crnog labradora,takodje sve jede,al' sta ces takva im je rasa ♥!
    Vrlo je druzoljubiv i lud,problem je sto on ne zna da ce mu neko doneti opasnost on voli svakog psa i sve ljude. Pomalo si me uplasila ko zna sta ce biti na kraju, presladak je ♥!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja se secam da je trebalo da dobijem onoh cokoladne boje, ali drago mi je sto nisam jer sada ne bi tu bio moj Mici. Ja jednostavno ne zelim da razmisljam o kraju, jer on je nesto sto me gura napred i daje mi energiju.♥

      Delete
  11. Prelepo napisano! ^_^ Maks je presladak, oduvek sam želela jednog labradora. Ali ko zna, možda jednog dana...

    pametnodete.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno. Nadam se da ce ti se zelja ostvariti!:)

      Delete
  12. Maks je presladak!!! Dusa medena!!! Post si prelepo napisala!!! Oduvek sam zelela da imam kucu!!! Valjda cu je nekada imati!!!♥♥♥♥♥♥♥♥

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno, Ivka. Nadam se da hoces!<3

      Delete
  13. Maks je presladak!!! Dusa medena!!! Post si prelepo napisala!!! Oduvek sam zelela da imam kucu!!! Valjda cu je nekada imati!!!♥♥♥♥♥♥♥♥

    ReplyDelete

Moj najbolji brat-Maks:)



Oduvek sam imala veliku želju da imam kućnog ljubimca i da se prema nekome ophodim sa odgovornošću. I tako je jednog dana, u pitanju je bio 25. mart 2009. godine, tata odlučio da me obraduje i pokloni mi kućnog ljubimca.


Tada sam bila baš mala, čini mi se da sam bila drugo polugodište prvog razreda, ali mi se čini da iz mog sećanja nikada neće izbledeti trenutak kada je tata oko 9h uveče ušao u kuću sa kutijom za cipele. Sećam se a sam odmah oletela da vidim šta je unutra, a otvoren poklopac mi je okazao malo štene labradora staro jedva mesec dana. Isto tako se sećam i da me je te večeri prvi put polizao po ruci, a čim je onako mali i sladak iskočio iz kutije pokakio se po tepihu. Mislim da je imao sreće, pošto je mama baš planirala da kupi novi tepih, tako da ije naneo veliku štetu.


Prvih par dana nismo znali kako bismo ga nazvali. Brat i ja smo hteli da ga nazovemo Gricko, pošto nam je pogrickao sve igračke, pukave, ma sve što se gristi moglo.  Tako da ga se moj brat, iako je to bilo jako malo kučence, pomalo plašio jer stalno kada bi legao on bi dotrčao i grickao ga za uši. Sećam se i da ga je moj brat učio da se tuče, stvarno ne znam na šta je to ličilo, ali znam da su se rvali na maminom i tatinom krevetu. Znam, grozno, hahah.

I tako smo uskoro odlučili da ga nazovemo Maks, tačnije to je bila mamina ideja. Sigurno ste čuli za Pobesnelog maksa? E pa pošto je ovo moje malo čudovište stalno pesnelo dobilo je ime Maks.


 I tako, ubrzo se toliko razmazio da je svake vežeri spavao sa mojim roditeljima u krevetu, tačnije na tatinim nogama. Žao mi je što nemam nikakve slike iz tog perioda, ali ga se veoma dobro sećam, zaista to su bili najlepši dani mog života.

Maks je od uvek bio malo buckastiji, pravi debeljko. Eto na primer, kada god nekome nešto ispadne on dođe i usisa to svojom slatkom njuškicom. Zato ga često zovemo usisivač. Ja njega stvarno obožavam, hihih.


 Moji baba i deda ga prvobitno i nisu baš voleli, ali to nije trajalo ni nedelju dana. Posle im se toliko svideo da nisu mogli da se odvoje od njega. Verujte mi, moj deda ga šeta 6 puta dnevno, a kada je na poslu pa ga ja obavezno izvodim pred spavanje on me uvek pita: "Jel' Maks kakio?" E pa sad, ako je odgovor potvrdan on kaže: "Dobro je ad može ići da spava", a ako nije, onda zvuči ovako:: "Ivedi ga još jednom, samo 10 minuta. Da obavi to što ima."

 Samo deset minuta? On kada ga vodi u šetnju to traje najmanje od 15min do pola sata, pa je valjda zato "samo".

Eto, to vam je što se tiče njegovog odlaska  u toalet.


Maks jako voli da se igra loptom i da juri za svime i svačime, a onajviše hranom. Sa njim sam zaista proživela sve i svašta za ovih šest godina i mogu vam reći da čuvanje psa koji stalno upada u nevolje nije ni malo lako.
Naime, jedno jutro sam ga zatekla celog umrljanog krvlju. Prvo sam pomislila da je pobegao od kuće i potukao se sa nekim psom. Jao ljudi, kako sam se tada uplašila. Ali kada ga je moj tata okupao videli smo da nema nikakvih rana i da ta krv teče iz njegovog uveta. I šta je bio zaključak? Našli smo rupu na ogradi i malo krvi na jednoj žici. Gospodin je pokušao da pobegne i zakačio je uvo na žicu. Ja stvarno nisam znala da toliko krvi može isteći iz uveta. Ali, posle ušivanja i zaustavljenog krvarenja je sve bilo u redu, samo što i dan danas na tom desnom uvetu ima mali očiljak.

Isto tako, njega obližnji psi iz kraja baš i ne vole. Jaedan pas ga je ugriza kraj oka dok ga je moja baba šetala i evo još uvek mu stoji ožiljak. Imao je sreće da se zubi tog psa nisu zarili pravo u njegovu rožnjaču.


Da, jednom kada je pobegao od kuće je doživeo saobraćajnu nesreću i udario ga je auto. Možete primetiti da mi je pas pun ožiljaka, ali to nije baš važno. Važno je da je on živ i zdrav. Tako mu je ova nesreća donela očiljak na desnoj nozi i desnoj slepoočnici. Ja tek sada shvatam da su svi ti očiljci na desnoj strani tela, hahah.

Mogu reći da mi je pas prava mačka, samo što on ima mnogo više od 9 života. Mnogo puta je bio blizu smrti, ali uvek bi se izvukao. To mogu da prepišem jedino njegovoj dobroj sreći. Kada je bio mali ugrizao ga je lajmski krpelj i to usred zime na minus pedeset. Bila sam više nego šokirana.


Maks i ja smo već 6 godina nerazdvojni i nadam se da ćemo još dugo biti zajedno i da će nam biti lepo kao što već jeste. Nadam se da vam se dopao ovaj post i da vam se samim tim dopao i Maks. onje zaista divan momak. I molim vas ne mojte da računate koliko on ima ljudskih godina, jer me to zaista povređuje. za mene on ima samo šest godina i još uvek je malo dete.<3

Hvala Bogdani koja mi je rekla da napišem ovaj post.:)




Share This Article:

CONVERSATION

32 коментара :

  1. Presladak je, i moja Luna kada god nešto od hrane ispadne, nećeš to više nikad videti, pa je takođe zovemo usisivač haha.:D

    ReplyDelete
  2. Awww...presladak jee!
    Posto sam ja jako mala 2 razred sam.Da ti ispričam kako sam dobila Leu moju(Leontina pfff malo glupo haha)
    Isto sam bila 2 polukodište 1 razreda,tata mi je doneo.Izvukao je iz parka.Ona je mešanac,samo ne znamo čiji.Voli pse.Pre neki mesec sam je prvi put vidla u odnosu s psom,podvila je rep,nije bila prijateljski nastrojena..plakala sam.Posle je jedan komšija doveo Nemačkog ovčara njegove devojke hahaha.Baš su bili slatki,Lea juri njega,on nju.Kasnije je u parku vidla veeelikog zlatnog retrivera,pa su se jurili.Jedva sam je uhvatila hahahaha.A sada otkrila je jedno kuče u komšiluku,retrivera,starog 15 godina(e veruj mi i ja sam se začudila retriveri žive 12-13 godina!,tako da je to kuče praavi deka)Stalno ide tamo kod njega,on si spokojno leškara,a ona ga davi laje nešto,oće da se igraju.Ali on je vezan.Stalno ide u park,pa se vrati.Pretrči preko ulice i pazi na kola.Ponosna sam na nju.Ima dva i po meseca.
    Dakle pošto je mešanac a mi još ne znamo čiji,tražimo po internetu,mislili smo da je zlatni retriver i još neko.Ali svi su nam rekli da liči na Labradora.Tako da je mešavina Labradora i još nečega.Ja mislim Balkanskog Goniča,njuška je slična.Neki misle da je rasno.Uh bože,pa samo budala može baciti rasno kuče u park!!Čuvamo je napolju jer nam je kuća mala za to,a ona je veeeliko štene
    TVOJ MAKS JE PRESLADAK.MOJA LEA MNOOOGO LIČI NA NJEGA.
    Bogdana

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti!:)
      Cek, cek, ti si sada zavrsila drugi razred? Ja sam mislila da si mnogo starija, posto jako lepo pises i to sve, hahah<3

      Delete
    2. Marso,pa sta si ti mislila?Haha.
      Sad krecem u drugi hahahhahahahahaha.

      Delete
    3. Jaoj, ja sam mislila da si ti sedmi, osmi razred,haha xD

      Delete
    4. Pardonkić,Leiči je labrador,ispostavilo se da je to bio ,,prvi okot,,, i da su zato štenci bačeni u park (kao prvi okot nije dobar bla bla bla kakvi bakrači)

      Delete
  3. Awwwww. Prepresladak jee. Duša mala.

    http://mywayblogdreamer.blogspot.com/

    ReplyDelete
  4. Jaaoj dusa.♥♥
    Ja imam papagaje i macku, a jedno vreme sam razmisljala da kupim kuce ali koje ce da bude za unutra. Ali onda bih morala ja da preuzmem potpunu odgovoronost prema njemu, tako da sam odlucila da sacekam jos malo.☺

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti, Ivo. I ja mnogo, mnogo volim papagaje. Nekako su mi tako simpaticni.<3

      Delete
  5. Presladak je! Ni moje kuce baba i deda nisu u početku voleli, ali onda su počeli potajno da se igraju sa njima, kada ih mi nismo videli, sve dok nisu bili uhvaćeni :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. A babe i dede su uvek malo skepticne, ali posle sve bude dobro, haha. Oni ga sada najvise gnjave.;)

      Delete
    2. Moja baba jos uvek nece da prizna da ga voli,a ne moze da mu odoli ♥

      Delete
  6. Malo je reći da je divan! Obožavam kućiće, a pogotovo ovu rasu. :)

    ReplyDelete
  7. Bas sam se slatko ismejala i drago mi je da sam saznala zivotnu pricu Čuvenog Maksa o kojem svaki dan pricas.Bas je bubica slatkica,predivan je!

    Flyovanje.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. A Jeco, hvala ti. Evo, Maks i ja te pozdravljamo!<33

      Delete
  8. Koliko je sladaaak.... *-----------------------*
    Zanimljiv post jakooo

    Novi post; http://miljana-saveti.blogspot.com/
    Ako ti se svidja blog uclani se. :)

    ReplyDelete
  9. Presladak je malisa. ♥

    http://ninaw123.blogspot.com/

    ReplyDelete
  10. Ja imam crnog labradora,takodje sve jede,al' sta ces takva im je rasa ♥!
    Vrlo je druzoljubiv i lud,problem je sto on ne zna da ce mu neko doneti opasnost on voli svakog psa i sve ljude. Pomalo si me uplasila ko zna sta ce biti na kraju, presladak je ♥!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja se secam da je trebalo da dobijem onoh cokoladne boje, ali drago mi je sto nisam jer sada ne bi tu bio moj Mici. Ja jednostavno ne zelim da razmisljam o kraju, jer on je nesto sto me gura napred i daje mi energiju.♥

      Delete
  11. Prelepo napisano! ^_^ Maks je presladak, oduvek sam želela jednog labradora. Ali ko zna, možda jednog dana...

    pametnodete.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno. Nadam se da ce ti se zelja ostvariti!:)

      Delete
  12. Maks je presladak!!! Dusa medena!!! Post si prelepo napisala!!! Oduvek sam zelela da imam kucu!!! Valjda cu je nekada imati!!!♥♥♥♥♥♥♥♥

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno, Ivka. Nadam se da hoces!<3

      Delete
  13. Maks je presladak!!! Dusa medena!!! Post si prelepo napisala!!! Oduvek sam zelela da imam kucu!!! Valjda cu je nekada imati!!!♥♥♥♥♥♥♥♥

    ReplyDelete

Instagram