Nedeljno popodne #2: Od malena pa sve do danas❤

by - 22 November



  Još jedna nedelja, još jedan nedeljni post na blogu. Protekla nedelja, iako mi u skoli nije bilo neke velike frke, brzo je prošla i ja gotovo uopšte nisam stigla da upalim kinpjuter, otkucam neki post i posvetim se vama. Ipak, kako sledeće nedelje idem ujutru u školu, verujem da ću, iako mi je ove nedelje definitivno najveća gužva ikada, moći da objavim malo više postvova.☺

  Današnja tema za naš razgovor jeste odrastanje, kako mi se čini, jedna zaista jako kepa i dražesna tema.

  Danas je mojoj maloj sestrici od strica bilo krštenje i dok sam u crkvi gledala kako njene male ručice mašu na sve strane, kako se njene okice smeju, a osmeh igra na licu, zapitala sam se, zna li ona zapravo gde je, šta se to oko nje događa.


  Odgovor je zaista jasan, naravno, sve je njoj to zanimljivo, lepo, nešto novo, međutim istina je da mala deca ne razumeju mnoge stvari. Ipak, ono što je po mom mišljenju kod ljudi najčudnija stvar jeste to što jako brzo počinju da sazrevaju. Da shvataju, uče. Od nečega tako malog i nejakog, što zavisi od roditelja, ubrzo izraste samostalna osoba koja postaje odgovorna i koja se sprema da dobije svoju decu o kojoj će se brinuti baš kao što su se njegovi roditelji brinuli o njemu.

  Zar nije to čudno, roditelji se taman naviknu na svoju decu, nauče ih da budu dobri i kako da se ponašaju, a onda njihova deca odu svojim putem? Kada malo bolje promislim, mogu da shvatim svoju mamu kada kaže da ću joj jako nedostajati kada jednog dana ne budem provodila toliko vremena pod istim krovom sa njom.


     Vi svoje dete odgajate tako dugo, učite ga, volite, a naravno i, poštujete i sve to kako bi i ono jednog dana bilo takvo prema svojoj deci, zar ne?
Ipak, smatram da je sve to normalno, da su odlasci od porodice nešto što svako od nas mora jednom doživeti, pre ili kasnije. Takođe, ne odrastaju svi u isto vreme. Možda je neko već sposoban za samostalan život sa 15 godina, a neko drugi će biti tek sa 25.

A moja pitanja za vas su:
-Šta vi mislite o ovoj temi? 
-Kako bi vama pao odlazak od porodice?
-Da li mislite da se detinjstvo prebrzo završava?
-Iii, da li vam se dopadaju ove patikice? (Nisam mogla da izgržim da ih ne uslikam, baš su mi delovale kao suoer podloga za ovaj post. Tako da, hvala mojoj maloj sestrici što ima ovako male nogice.)

Za kraj samo moram da vam preporučim jednu knjiu, reč je o Erebu, Ursule Poznanski. Ako želite da pročitate dobar triler od koga se nećete odvajati, ovo je knjiga za vas.





You May Also Like

21 коментара

  1. Potpuno se slažem.Sve si lepo napisala i ja nemam ništa da dodam.Pa,pao bi mi teško,jer toliko godina živiš sa svojom porodicom i dođe jedan dan kada moraš da odeš.Ali,to prosto mora da se desi.Po meni,vreme sve brže prolazi i ja ne želim da odrastem.Želim da zauvek ostanem tinejdžer. :)
    Patikice su preslatke.
    tijanaslife23.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno na divnom komentaru. Zaista bi bilo divno kada bismo zauvrk mogli da ostanemo deca.☺

      Delete
  2. Predivan post :). Patikice su preslatke :), Mislim da bi mi odvajanje od porodice definitivno teško palo, ali ipak mislim da je samostalan život nešto uzbudljivo, što nas osamostaljuje i istovremeno uči mnogo čemu, tako da bih jako volela da počnem da živim sama kad malo porastem.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti, draga. I meni je samostalan zivot nesto sto privlacivpaznju i volela bih da jednog dana, kada malo odrastem, zivim sama.❤

      Delete
  3. Odlican post. Preslatke su patikice :)

    ReplyDelete
  4. Stvarno ima puno dece koja prebrzo odrsatu. Neke devojke mojeg godista (2001) se sminkaju svakodnevno i to ono u fullu izlaze po klubovima i splavovima, i rade jos ne znam kakve stvari. Ja to smatram da je prerano jer mi cemo uvek biti stariji a nikad mladji nego danas. Kad odrastemo shvaticemo da se mladost ceni..☺

    http://worldarounyo.blogspot.rs/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Isti slucaj je i u mojoj skoli. Ali dobro, neka njima mladost prodje kao da im je trideset godina, a mi drugi mozemo da zivimo kao deca.☺

      Delete
  5. 1.Meni se ova tema veoma sviđa,kao i način na koji si ovo napisala.Prelepo!
    2.Odlazak od porodice,ne želimm!Ali verovatno će se i to nekada desiti,ne zna se šta sutrašnji dan donosi.
    3.Naravno,to je tako.Ja se osećam kao da sam juče krenula u predškolsko,a sad sam već osmi razred.
    4.Jao,patikice su božanstvene.Neodoljive!

    Flyovanje.blogspot.com

    ReplyDelete
  6. Iskreno, ja uopšte ne želim da odrastem, želim da stopiram vreme u ovom trenutku jer mi se sada sve čini savršeno. Ja sam veoma vezana za članove svoje porodice, mamu posebno, i veoma bi mi bilo teško da se odvojim, ali shvatam da će jednog dana to morati da se desi :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Moja veza sa mamom nije tako puno jaka, medjutim cini mi se da bi odvajanje od porodice jako tesko palo svakome, pa tako i meni.❤

      Delete
    2. Moja veza sa mamom nije tako puno jaka, medjutim cini mi se da bi odvajanje od porodice jako tesko palo svakome, pa tako i meni.❤

      Delete
  7. Pre svega da pohvalim originalnu ideju za pisanje. :) Bravo!
    Slažem se da neko brže sazreva, neko sporije. Ta razlika se najviše ogleda u tome što su devojčice dosta zrelije od dečaka.
    Nisam razmišljala o odlasku od kuće, ali sigurna sam da će mi u početku biti teško bez mame jer sam naviknuta na nju. Ko zna šta će i kad biti. :)) Uvek kad razmišljam unapred se nekako uplašim..O čemu god se radilo.
    P.S. Hvala za preporuku <3

    Girly world
    Novi post☺

    ReplyDelete
  8. Predivan post,odlicno izabrana tema..Meni nekad dodje zao sto se ne secam nekih trenutaka kada sam bila mala.Kada sam bila mala jedna od najvecih zelja mi je bila da uvek ostanem dete,ali vremenom sam naucila da svako doba ima svoje cari...Divno Marso <3!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Slazem se sa tobom, treba da uzivamo dok smo deca, da budemo odrasli i ozbiljni, imacemo dovoljno vremena.☺

      Delete
  9. Odlican post!Slazem se sa tobomSve si super napisala!
    joxykutak22.blogspot.com

    ReplyDelete
  10. Lepa tema,malo si me rasplakala postom XD
    Jao,ja kad se budem udavala dovućiću svog muža kući,zato što sam toliko mamina maza xd

    ReplyDelete