Nedeljno popodne: Maks i ja

by - January 31, 2016



Obično su ljudi koji svoje kućne ljubimce doživljavaju kao prave prijatelje i osobe od poverenja osuđivani kao ludi ili su pak ismevani. Međutim, svi mi imamo neku svoju životinju, nekoga ko nam znači, pripadao on nama, ili pak bio samo komšijin pas ili mačka kog mi svakodnevno srećemo.

  Od malena obožavam životinje, uživam u njihovom prisustvu i osećam se nekako lepo kada sam okružena njima. Kada odem kod pradede na selo nikada mi nije predstavljalo problem da sedim u dvorištu naše komšinice koje vrvi od kokošaka, mačaka i ogromnih pasa koji čuvaju ovce.


 Ipak, za nekoga ko živi u gradu domaće životinje nisu opcija, ali zato svakako imamo priliku da imamo svoje kućne ljubimce kojima ćemo posvetiti svoje vreme i pažnju, zarad kojih ćemo naučiti da jednog dana budemo odgovorni.

Dugo, veoma dugo sam molila roditelje da mi kupe kucu, ali oni su uvek pronalazili nekakve izgovore, međutim, brat i ja smo bili veoma uporni po tom pitanju, pa smo odlučili da istrajemo u svojim namerama.



  Bio je kraj marta kada smo brat i ja legli da spavamo. Ali, zvuk otvaranja vrata i nežnog laveža omeo nam je san. Istrčali smo iz kreveta i na ulaznim vratima kuće zatekli tatu sa kutijom u rukama. Isprva nismo ništa razumeli, ali sve nam je postalo jasno kada se mala zlatna glavica promilila iz oboda kutije.

  Zaprepašćenje na našim licima je bilo ogromno, a mi smo bili i više nego ushićeni. Tata ga je uneo u dnevnu sobu, a on je odmah potrčao da obeleži teritoriju, i to baš na maminom novom tepihu, pa je mamino mišljenje o njemu isprva bilo to da je želela da ga ubije, ali  nakon par dana sve se promenilo. osvojio je naša srca svojim malim zdepastim telom koje nije bilo dovljno snažno da bi skočilo na krevet.


I dan danas pamtim to mesto na dlanu gde me je po prvi put liznuo, sećam ga se i nikada neću zaboraviti. Bio je mali, a njegovi zubići su bili oštri.

  Danas, kada ga pogledam, zapitam se je li to taj pas, je li to ono biće koje je ušlo u moju dnevnu sobu i istog momenta se pokakilo na tepih. Ali, znam da jeste jer se nikada nije promenio, uvek je ostao isti, dobar, mek i žut.

  A juče je bio dan koji je označio sedmu godinu našeg druženja. zaista ne mogu da poverujem da je toliko prošlo, a sigurna sam da će proći još više, da nam predstooje sjajne godine maženja, šetnji i svakodnevnog hranjenja viljuškicom u vreme ručka.



  Ovaj post je trebao da izage juče, međutim ja ceo dan nisam bila kući jer sam bila u gradu sa drugaricom i spremala jedno iznenađenje za vas, dobro, ne jedno, više njih. Zato, ostanite uključeni i već sutra ćete moći da vidite šta je to u pitanju.


A moja pitanja za vas su:
-Imate li vi kućnog ljubimca?
-Kako se zove?
-Volite li životinje?



You May Also Like

11 коментара

  1. Jao,kuca je presladak.Baš sam se rastopila.Baš si lijepo dočarala post.Ja sam imala kućnog ljubimca,koji mi je tokom ovog mjeseca uginuo:(To je bio hrčak,ali imam kuniće,sa kojima ne živim ,ali ih posjećujem kod deda I nane .Super post.

    http://ameliabelieveme.blogspot.ba/

    ReplyDelete
  2. Imam i ja psa,zlatni retriver,a tvoj pas je presladak,stvarno je meden! ☺ Znači,dirnula si me ovim postom,predivno napisano i slike su sjajne... ♥ ☺

    ReplyDelete
  3. Imam psa,takođe labradora,zove se Bleki.Moja sestra i ja smo od kad znamo za sebe molile da dobijemo psa.Moj trenutak sreće kada je prvi put ušao u kuću je neopisiv.Kad sam bila četvrti razred dolazili su neki veterinari da nas uče o psima,posle toga sam još više želela psa.Stalno sam štampala slike pasa i moj album sa psima sam stalno mami nabijala na nos :D .Prelepo napisano,Maks je presladak ☺♥.

    ReplyDelete
  4. Baš je sladak! ♥ Ja sam imala ljubimca, papagaja (nebitna priča ...) i zvao se Miki (tada sam bila opsednuta tim imenom) ☺ Inače, jako volim životinje, posebno pse, uvek sam ih volela, ali nikako nisam mogla da ga dobijem, moji su mislili da neću baš biti odgovorna prema njemu, tako da kucu nikad nisam dobila. Inače, ja nikad ne komentarišem tvoje postove, nemam pojma što, ali jako volim tvoj blog, imaš savršene slike, samo da znaš, pročitam svaki tvoj post i mislim da si baš zanimljiva osoba ☺

    katieslittlecorner.blogspot.com Ako želiš postavi pitanja za Q&A i učlani se, naravno ako ti se svidi moj blog ☺

    ReplyDelete
  5. Joooj, pa ovo je predivno! Živim u stanu i ne mislim da su to pravi uslovi za ljubimca, tako da ga nemam. Ali rado bih želela jednu slatku kucu (jednog dana), kao što je tvoj Maks. Divne su sličice!☺♥

    ReplyDelete
  6. Diiivan post!! :D
    Ja se užasno plašim pasa... Volim ih, ali ih se jednostavno oduvek plašim...
    Ali inače volim životinje. Obožavam mačke i sve vrste ptica. Iskreno, od kada mi je jedan papagaj uginio, strah me je da se ponovo vežem za neku životinju. :(

    ReplyDelete
  7. Predivan post Marso!Nemam kucnog ljubimca ❤️!Pre sam imala ribice,ali su nazalost uginule.... :(Jedva cekam iznenadjenje ❤️!

    ReplyDelete
  8. Obžavam životinje. Nemam jednog psa, imam ih više, a imam i nekoliko mačaka, i bila sam začuđena koliko se vole i kako se lepo zajedno igraju. Tvoj pas je presladak. ♥

    Teodora's small world

    ReplyDelete
  9. Divan post! Maks je presladak :)
    Ja imam 2 psica. Jedan je pekinezer Leni, a drugi Shi-tzu Missy. Kad sam im birala imena htjela sam nesto kreativno iako su vecini njihova imena cudna.

    beimagi.blogspot.com

    ReplyDelete
  10. Divan post Marso, slike su savršene♥ Ja nemam kućnog ljubimca, ali bih volela da ga dobijem♥

    ReplyDelete
  11. Imala sam Macku :)
    Nasmejala me je prica o tome kako si dobila Maksa ,bas je slatko i smesno haha.
    A i cudna tužna slucajnost je ta da moja drugarica ,takođe,je imala psa Maksa...i nedavno je premino.Svejedno da zaboravimo tu tužnu vest nadam se da ce se ti i tvoj Maks družiti jos dugo...i srecan 7 rođendan Maksu! :**

    dreamer-ana.blogspot.com

    ReplyDelete