Nedeljno popodne: Šta očekujem od 2016. godine? :-)

by - January 10, 2016


  Januar se polako bliži svojoj polovini, a ja isto tako shvatam da sam sa obe noge već uveliko ugazila u jednu novu godinu, godinu za koju se nadam da će mi doneti dosta lepog i dobrog.
Od četvrtog razreda osnovne škole se svake godine u ovo vreme obično zapitam šta je ono što želim da učinim, da li je to realno, da li zaista za godinu dana mogu da postanem popularna pevačica iako nemam nimalo talenta za pevanje? I tako zadnjih pet godina, iznova i iznova žamišljam želje i prepuštam sudbini da se trudi umesto mene, a ja ne radim ništa kako bi one postale stvarnost.

Međutim, prošle godine sam shvatila da, ukoliko želim u nečemu da uspem, moram hodati u susret svojim snovima, a ne stajati u mestu i čekati da mi oni uskoče u naručje donoseći sa sobom i svoje ostvarenje. Možda je put nekada težak, zakrčen gustom travom i visokim šibljem, možda je nekada baš lepo pokošen i prohodan -nije ni važno. Ukoliko želimo nešto da ostvarimo prećićemo bilo kakav put kako bismo došli do samog cilja, neće nam biti bitno da li smo se do cilja došli ukaljani blatom ili okupani suncem, važno je da smo uspeli.
Naravno, po mom mišljenju nekako se više ceni uspeh u koji su uložene gorke suze, krv i znoj- što prvenstveno simbolizuje težak rad. Ako smo se za nešto pomučili, to samim tim znači da ćemo znati da cenimo ono što imamo.



Ali, šta je ono što ja uopšte želim da učinim u ovoj godini? Šta mogu da priželjkujem osim zdravlja, sreće i veselja; ima li išta vrednije što bih mogla da poklonim svojoj porodici? Šta bih mogla da priželjkujem izuzev toga i možda 200 čitalaca na blogu? Postoji li nešto što mi odistinski treba?
Da li možda želim da se boja uvele travne na livadi blizu moje kuće konačno promeni, a ne da svih 12 meseci u godini izgleda kao da je jesen? (slika dole)



  Kada naučimo da segledamo stvari onakvima kakve one jesu, otvaraju nam se širi vidici. U 2015. moj jedini istinski cilj koga sam se slepo držala bio je pisanje i završavanje knjige. Ove godine takođe želim da pišem, još više nego pročle, jer ako kažem da sam prošle godine sa obe noge stajala u svetu pisanja, onda sledeće godine u ovo doba želim da kažem da sam u 2016. stajala u knjiškim vodama i na rukama i na nogama, da mi je to bio odistinski cilj.

Ali da li je to  zapravo jedino šro želim, postoji li još nešto, postoji li želja za koju mogu da kažem da bih je stavila ispred svega ostalog i zbog nje prepešačila svet bosa u potrazi za otkrovenjem? Ne mogu zasigurno reći. Želim li da u ovaj godini pročitam još puno knjiga? Želim li da još više usavršim engleski jezik? Želim li da nakon prijemnog imam više od 100 poena? Želim li da izdam prvi deo knjige? Želim li da upišem dobru školu?  Želim li da budem đak generacije i osvojim besplatno letovanje na Krfu? Želim li da moj Maks bude sa mnom i da bude divan i dobar kao što je do sada bio? Da. Želim. Sve to želim. A mogu da dobijem samo ako ja budem ta koja se trudi. Ne mogu ni od koga drugog očekivati da se stara o meni, jer što pre sami naučimo da se brinemo o sebi i budemo nezavisni to ćemo jednog dana biti bolji i sposobniji ljudi.


Takođe, u 2016. želim da budem posvećena jednom svom novom hobiju  koji sam skoro otkrila i oko koga se trudim zajedno sa par drugarica, ali oko toga vam neću još ništa otkrivati sve dok ne budem sigurna u ono što činim i stvaram. Pa, držite mi palčeve.☺

A moje pitanje za vas je:
Šta je ono što vi želite i očekujete ove godine?


You May Also Like

13 коментара

  1. Odgovor na tvoje pitanje bi bio dužine tvog posta :) Skromna su ti očekivanja, verujem da će se svako ispuniti.

    ReplyDelete
  2. Divan post Marso♥ Uživala sam čitajući ga♥ Želim da pre svega napišem knjigu koju sam započela još prošle godine, želim da malo više putujem i da se trudim oko svega, čak i ako to što želim ne može lako da se ostvari. Od ove godine ne očekujem ništa. Zapravo, ako se ja ne budem zalagala da ona bude bolja od predhodnih, ne želim da to samo padne s neba. Divno napisano♥

    ReplyDelete
  3. Post prediivno napisan! Inace, tvoj blog spada u moja tri omiljena, a veruj mi, posetila sam MNOGO blogova. I zelim samo da te pitam, u koju izdavacku kucu si odnela svoju knjigu? I jel to ljubavni roman ili naucna fantastika? Zelela bih da mi bar to odas. Hvala ako hoces to da podelis sa mnom. I da, zelim ti da ti se sve zelje ostmtvare i da budes djak generacije. Osmi si razred? Sta planiras da upises? :)
    Pozdrav!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno draga, stvarno si me jaako obradovala ovim komentarom.☺ Poslala sam roman Laguni, ali kao sto sam rekla u nekom od predhodnih postova oni me obavezuju na cekanje od najmanje 4, pa sve do 6 meseci. Tako da sve knjige koje oni citaju imaju jednaku sansu za izdavanje, a ja sam svoju poslala pocetkom oktobra tako da mogu nesto ocekivati najranije u februaru, a najkasnije u aprilu.☺ Inace, radnja je apslolutno izmesana, mozemo reci ljubavni naucnofantasticni roman.☺ A planiram da upisem elektrotehnicku skolu Nikola Tesla, posto mi je ona u principu blizu, a i garantuje mi posao, sto bi moja mama rekla☺

      Delete
  4. Ovaj post je predivno napisan!Želim ti puno sreće u vezi tvoje knjige jer znam kako je kada imaš san da postaneš dobar pisac i pisac bestselera, jer i sama ja imam tu želju. Pronašla sam se na Wattpadu, upoznala jako puno ljudi sličnih meni i mojim ciljevima. Ali ja ne pričam mnogo o svojim knjigama na Wattpadu, zna samo najbolja prijateljica da pišem i naravno oni potpuno nepoznati ljudi sa Wattpada. U principu, nemam nekih velikih želja. Da upišem dobru školu, dobro uradim prijemni, završim knjigu na Wattpadu i možda negde otputujem tokom letnjeg raspusta. I kojoj izdavačkoj kući si poslala knjigu, ako smem da znam? :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Knjigu sam poslala Laguni, ali kao sto rekoh devojcici iznad, jos nista ne znam jer moram cekati najranije do februara, a najkasnije do aprila kako bih dobila odgovor sa potvrom da im se dopada ili sa odgovorom da to nije nesto sto ih zanima. Naravno, nadajmo se najboljem.☺

      Delete
  5. Prelepo napisan post! Svaka čast! Pas, Maks ti je prelep! Jedva čekam da saznam šta je novi hobi tvoji su uvek super! ❤☺

    Novi post, rođendan bloga!
    milicinkutak123.blogspot.com

    ReplyDelete
  6. Nadam se da će tvoja knjiga biti izdata jer stvarno lepo pišeš!


    http://overthemoonwithvanja.blogspot.rs/?m=1

    ReplyDelete
  7. Aaaaa kako realan post. Mislim da sam dosta rekla. Zelje su nam manje vise slicne, ali nista od toga nema bez puno rada. Cek, kod vas djak generacije dobija putovanje na Krf? WHAAAAT? Kod nas samo silne neke manastirske knjige i mozda tablet od 2000. Upravo sam se razocarala. :(

    ReplyDelete
  8. Predivan post draga moja <3!Bas mi se dopada kako si sve napisala,jer je to istina.NE moze nam nista u zivotu pasti sa nebe-ni ono lose,a ni ono dobro!U sledecoj godini imam dosta planova i nadam se da ce se ostvariti <3!A tebi zelim sve najlepsee i uspeces u svemu jer si divnaa!!!!!

    perfecthigh136.blogspot.com

    ReplyDelete
  9. Marso, predobar post. Iskreno se nadam da ce izdavacka kuca objaviti tvoju knjigu, da ces biti djak generacije, i u principu da ti se sve zelje ostvare. ♥

    ReplyDelete
  10. Divno, divno, divno! Fantastično napisan post, uživala sam čitajući ga.
    Sigurna sam da si već 80% ovoga što želiš ostvarila (poeni za prijemni - jer dosta njih se nosi iz škole, sa toliko poena možeš da upišeš šta želiš, itd... Sve vuče jedno drugo).
    U svakom slučaju, slažem se da smo MI ti koji su zaslužni za svoj uspeh. I nema boljeg osećaja kad ostvariš nešto što si zacrtao SAM! :)
    Morala bih da razmislim šta želim i očekujem od 2016. A da to ne budu neka nerealna očekivanja. :)

    Girly world

    ReplyDelete
  11. Kao i svaki tvoj post,ovo je fenomenalno!

    ReplyDelete