Nedeljno popodne: Zašto bi tinejdžeri voleli da su odrasli? :-)

January 24, 2016


  Tema za ovaj post je definitivno nešto što je došlo sasvim slučano, zapravo, prvo sam islikala ove fotografije, a onda sednuvši za kompjuter da pišem shvatila šta bi tema mogla zapravo biti. 
Jeste li se i vi ikada zapitali, zašto mlade devojčice žele da istog trenutka porastu, a zašto bi starije osobe dale sve da se ponovo mogu vratiti u detinjstvo?

  Ja sebe smatram nekime ko je srećan zato što je dete, nekime ko bi poput Petra Pana voleo da zauvek ostane mali i da mašta. I zaista, kada ste dete, nemate o čemu da brinete, lepo vam je tu gde ste, roditelji vas uslužuju, pomažu vam, kupuju stvari, a na vama je samo da učite i budete kako-tako dobri đaci.

  Ipak, ukoliko je tako, zašto onda sve one devojke po školi nose jaku šminku, crvene ruževe i iscepane farmerke u nadi da će izgledati bar nekoliko godina starije? Zar njima nije lepo tu gde su, zar žele tako rano da se odcepe od svojih porodica i postanu samostalni? Ne, ne kažem ja da je to loše i išta tome slično, ali zar ne bi bilo divno da uživamo u blaženosti koliko god možemo, a ne da jurimo da se od svega toga otrgnemo što pre?




Mislim da je glavni problem celoukupnog čovečanstva, ne samo mladih, to što ne znamo da cenimo nešto dok upravo to ne izgubimo. Jer, tek tada, kada odrastemo, kada moramo da odemo od porodice i svojih najmilijih i osnujemo nešto svoje, mi shvatimo koliko nam je bilo lepo i lagodno, a koliko će nam biti teško kada odemo na svojim putem i budemo moramo sami da radimo sve ono oko čega su nam nekada drugi pomagali. I onda u tom trenutku lupamo glavom o zid jer nismo znali da cenimo tu pomoć.

Samostalnost je, po mom mišljenju jako važna i u mladim danima, svesnost i sigurnost u sebe moramo steći već tada jer će nam jednog dana biti preko potrebni, ali to ne žnači da sa 13 ili 14 godina treba da se ponašamo kao da nam je 20, da izlazimo uveče do kasno i da se oblačimo gotovo nepristojno.


Dok pišem ovo, ja zapravo imam dosta osoba iz mog bliskog okruženja o kojima mislim i dajem njihove primere. Ustajanje najranije u 12h, nakon toga dvočasovno šminkanje i doterivanje, neprimerna odeća za školu, a onda i odlažak u školu, pa samim tim i kašnjenje na ceo prvi čas, a o onda nakon škole i povratak kući oko devet sati, pa posle toga i zurenje u telefon do nekih 3 ili 4 ujutru. I onda, zapitajmo se gde je takvoj deci detinjstvo, o čemu će oni pričati svojim unucima jednog dana, šta su radili, gde su bili, šta su videli? Ne, pričaće im o tome kako im je neki tada lepi dečko poslao poruku na fejsu u 2 ujutru, a kako sada izgleda kao pravi oronuli deda.



Ja zapravo ne znam ni sama šta sam želela da kažem ovim postom, mada, mogli bismo izvući poruku: BUDIMO ONO ŠTO JESMO! 
Jer ukoliko se trudimo da budemo nešto što nismo, taj period života ćemo lao zaboraviti, nećemo ga se sećati i smejati se njemu i naravno POTRUDIMO SE DA ZAUVEK OSTANEMO DECA makar imali i 100 godina, jer kako svi kažu to je nalepši period života, a ujedno i najkraći. biće vremena da budemo odrasli i to na pretek. :)

Odoh sada da gledam film o spisateljici Harija Potera, jer me baš zanima kako je cela njena priča potekla. ostanite mi nasmejani! :)

A moja pitanja za vas su:
-Da li vi volite to što ste deca?
-Da li biste voleli da ste stariji nego što jeste?
-Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?






You Might Also Like

15 коментара

  1. Tvoji postovi su tako originalni,i stvarno si pametna osoba koja za svoje godine jako zrela,i poput mene vidiš situaciju,znaš šta je pogrešno a šta nije. |nadam se da si shvatila|
    Iii detinjstvo je stvarno najleši period,ali svemu dođe kraj,iskreno dođu ti dani kada bi volela da si starija,ali kada malo bolje razmisliš bolje je da budeš to što jesi i da ne žuriš , ne može devojčica sa 14 godina da izgleda kao da ima 18. Slike su predivne♥
    http://natalijabeauty.blogspot.rs/

    ReplyDelete
  2. Marso ovo je odlična tema, a ti si je još više dočarala pisanjem! U mom okruženju postoji par takvih devojčica, ali zapravo one se 'odraslo' ponašaju samo kad su u školi, jer van nje su totalno drugačije, da niko ne poveruje. Ja volim što sam dete i ponašaću se tako dok ne bude pravo vreme da kupim sebi prvu šminku i da budem dorasla da postanem odrasla. Iskreno, ne bih volela da sam starija nego što jesam, jer bih onda bila druga osoba, a ja volim sebe baš onakvu kakva jesam!♥

    ReplyDelete
  3. Nikada, ni u jednom jedinom trenutku nisam zaželela da odrastevm. Volim što sam dete, nemam o čemu da brinem sem o školi i ocenama. Imam primer devojčica koje se ponašaju kao da im je 20 ili više, a ne 15 godina, u odeljenju. Puše, iscepane farmerke, dekoltirane majice, markirane torbe umesto ranca ili one školske torbe preko ramena i u njima 1 sveska za zapisivanje, jaka šminka i previše nje. Ljudi, krenuli ste u školu, a ne u kafanu! Izlaze i u kafanu, pa u ponedeljak kada idemo pre podne u školu, njih nema. Mamurne su i prevrću se od bolova u glavi. Fuj. Ja možda izgledam starije jer sam tako građena i brže sam porasla, ali sam u duši jedno veliko dete. Znam da budem i ozbiljna kada treba, ali sam obično neozbiljna i uvek opuštena i za šalu. I definitivno ne želim da odrastem :)

    http://milicasdiary389.blogspot.rs/

    ReplyDelete
  4. Divan i originalan post, kao o uvek. <3
    Zanima me koji to film gledaš? Obožavam Harry Pottera i J.K. Rowling, a do sada nisam čula za njega... :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nisam sigurna kako se zove, posto je moja mama danas sasvim slucajno naletela na njega dok smo gledale tv. Cini mi se da je bio na Foxu i u pitanju je dokumentarac. Svakako mozes izguglati.☺

      Delete
  5. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  6. Divan post draga moja Marso,a jos bolja je tema koju si odabrala!Jos kada sam bila mala obozavala sam da se oblacim u mamine haljine i setam u njenim cipelama.Divila sam joj se sto je starija i sto moze sve,a ja ne mogu dosta toga.Kako sam rasla sve se polako menjalo.Za skoro svaki rodjendan jedina zelja mi je bila da zauvek ostanem mala i uzivam u detinjstvu.Jedno vece dok sam plakala,mama je popricala sa mnom i rekla mi da uzivam u svakom delu svog zivota jer je on dar od Boga i sam po sebi je poseban.Danas volim ono sto jesam i kao po maminom savetu uzivam u onome sto jesam!Ne zurim da porastem,a oni koji to rade ne shvataju da se to vreme nikad nece vratiti!!!Predivno jos jednom slazem se <3!

    perfecthigh136.blogspot.com

    ReplyDelete
  7. Ja iskreno volim što sam dete jer odrasli imaju dosta obaveza i ne odmaraju se puno kao mi, deca! Predivan post!



    Na mom blogu Study & DIY:
    http://overthemoonwithvanja.blogspot.rs/?m=1

    ReplyDelete
  8. Ja bih volela da sam dete za ceo zivot,ali ne moze....Jako koristan post!Drago mi je sto se neko setio da prica na ovu temu :)

    Novi post ----> girlsstuffblogg.blogspot.com

    ReplyDelete
  9. Sjajan i originalan post!Slazem se sa tobom!
    joxykutak12.blogspot.com

    ReplyDelete
  10. Sjajan post,potpuno se slažem.Ja još žalim što niko više neće da igra žmurke,pa kad je leto,idem napolje sa sestrom i njenim društvom (oni imaju 8, ja 15 godina XD)Htela sam da te pitam,da li gledaš Magic beyond words,pošto ga imam skinutog vć neko vreme,pa me zanima kakaav je?

    ReplyDelete
  11. Ja se osecam kao nesto izmedju deteta i devojke. Nekako me sve vuce u taj stariji svet, ali opet nkad sam tako detinjasta da je to prosto neverovatno. :)
    Ali koliko god mi zeleli da odrastemo, zalicemo zbog mladosti jednog dana. :)

    ReplyDelete
  12. Upravu si Marso za sve što si rekla,a mislim i da znam koje su te osobe iz tvog bliskog okruženja.
    Ja ne želim da odrastem,želim da budem dete zauvek i da ceo život imam 14 godina.

    ReplyDelete
  13. Kao i uvek, odlican post. Meni je drago sto sam dete, odnosno tinejdzer, i uzivam dok jos mogu, tako da iskreno ne bih zelela da odrastem jer jos uvek imam vremena zam noge stvari u zivotu koje necu moci kad odrastem. ♥ :)

    ReplyDelete
  14. Marso, odlican ti je post! Ja se ponosim time sto sam dete (imam 15 godina, ali jos nisam odrasla devojka) i stvarno mislim da ce u buducnosti biti vremena ya sve, i momke, i sminkanje, i itlazenje do kasno... Ja se mozda nasminkam godisnje 5 puta, a nekad ni toliko, dok imam drugarice koje se sminkaju svaki dan ya skolu, i to sve po redu, maskara, senka, ppuder...
    Obozavam kada mi neko kaze da sam detinjasta. :)
    Odlican post! ♥

    ReplyDelete