Nedeljno popodne: Moj spomenar

by - 24 April


  Pre par dana mojoj mami je bio rođendan, pa nam je samim tim u posetu dolazilo dosta rođaka, a moja mama je želela da za tu priliku, izuzev svoje sobe, sredim i prepune police i ormare, za slučaj da neko nešto otvori, pa da mu ne padne neki težak predmet ili još teža knjiga na glavu. I baš dok sam se bavila tim poslom, koji je malo reći da ne volim, naišla sam na nešto što zaista dugo nisam videla. Fasciklu u kojoj skladištim sve svoje uspomene, sva pisma, fotografije, brojeve telefona, bukvalno svaku sitnicu koju sam napisla od onog trenutka kada sam naučila da pišem.


  Fascikla sa likom moje nekada omiljene Bratz lutke je tako puna uspomena, puna svega onoga što je lepo i što čini život. Evo, ja tek sada shvatam da sam se i kao mlađa zalagala za uspomene, za njihovo čuvanje i brižljivo skladištenje. Kako se divno osećam sada, dok gledam te smešne crteže i užasavajuće pesme koje sam pisala. Prosto je teško poverovati da sam to bila ja, a opet, u drugu ruku, divno je znati koliko i kako smo se promenili za tako kratko vreme. Zaista je malo reći da je osećaj predivan i da, ukoliko do sada niste, treba odmah da počnete da skupljate svoje uspomene, jer, jednog dana ćete se slatko smejati svemu tome, svim stvarima koje su vam tada bile važne, svim uvrnutim pismima koja ste primili i svim onim crtežima koji ne liče ni na šta, ali su vam ipak toliko dragi da se nikada ne biste usudili da ih bacite.



U narednim slikama, imaćete prilike da vidite jedan kratak, ali svakako veoma lep deo moje prošlosti i saznate nešto više o njemu. :)

Malo je reći da se sećam kao da je juče bilo kada je ova slika nastala, a bilo je bogami poodavno. Čini mi se još negde pre pet godina, u leto 2011. Bila sam sa babom i dedom u našoj kući na Rudniku i jednog jutra smo prosto našli ovu predivnu mačku na kućnom pragu. Njoj uopšte nije smetalo naše društvo i veoma brzo se odomaćila kod nas, a ja sam bila  oduševljena njome zbog predivne žute boje, a malo je reći i da je bila zaista lepa i podgojena. Samim tim, bilo nam je čudno šta jedna takva mačka, koja očito ima vlasnika traži kod nas, tako da se nismo iznenadili kada su po nju došli njeni vlasnici. :) Inače, mislim da je logično da smo ga nazvali Azrael. :)

Bože moj, zaista se sećam trenutka kada sam ovo pisala. Stvarno ne znam šta mi je tada bilo, ali došla mi je neka inspiracija i bukvalno sam mogla svašta da izrimujem, mada, sada kada se osvrem ovo mi se uopšte ne dopada, ipak sam ja više za prozne tekstove. Kako bilo, mislim da je ovo jedna od retkih pesama koje sam napisala, a vi ste prvi koji imaju priliku da čitaju moje poetičke spise, haha. :)

Fotografisanje za školu, oh ne! To je oduvek bio jedan od onih momenata koje sam mrzela, jer naravno, ja sam ona koja kvari celu sliku. Ne možete da me prepoznate?  Hajde, nije teško! Crni džemper i preterano čupava kosa, pogodili ste! Haha:)

Inače, ovo pismo je prvo pismo koje sam dobila od svog pradede i zato ga jako volim i nikada ne bih dozvolila da ga izgubim. Jednostavno, moj pradea je jedna od onih osoba koja vas nasmeje i onda kada vam se plače. zato, uvek kada sam tužna volim da pročitam neko njegovo ismao i odmahs se osećam znatno bolje. :)

Imate li vi svoj spomenar?
Kako čuvate uspomene od zaborava?





You May Also Like

17 коментара

  1. Jako mi je drago što sam videla da još neka blogerka poseduje svoj spomenar...Ja imam svoj spomenar samo što ulogu spomenara kod mene ne vrši fascikla već jedna velika kutija u kojoj čuvam sve te stvarčice :) Ali takođe vodim i dnevnik u kome beležim apsolutno sve prvenstveno lepe trenutke jer smatram da ih na taj način čuvam do zaborava... :)
    Fenomenalan post :)

    fashionawakebyb.blogspot.com

    ReplyDelete
  2. Jaoj, divan post. Ja sam osoba koja bukvalno sve cuva, ali to drzim u raznim kutijama, nemam spomenar. :)

    http://mojasvastaricams.blogspot.com

    ReplyDelete
  3. Divne uspomene. Ja takođe čuvam razne stvari iz detinjstva i teen doba. Pesme, crteži, priče, obična, pa čak i ona ljubavna pisma su samo nešto što mi se nalazi u kutiji uspomena. Baš mi sve izmami osmeh na lice kada uzmem da pogledam. Predivan post, zaista.

    The Fashion Spell | NOVI VIDEO

    ReplyDelete
  4. Ja sam baš juče odlučila da pogledam svoj stari dnevnik iz petog razreda, tada sam zaista pisala gluposti, ali sam se mnogo smejala nekim svojim rečenicama, zaključcima, nadanjima, sve što mi sada izgleda strašno malo i sitno, tada mi je izgledalo veliko nedodirljivo ☺ Takođe, nekada mi je tako pomalo bilo teško, pa sam bila nezadovoljna sobom, pa sam tako sebi pisala neke ohrabrujuće poruke kojih sam se prisetila i nisam mogla da verujem da sam to bila ja i pisala tako mudre stvari.


    allKatie

    ReplyDelete
  5. Jaoj tako je divno kad se setis stvari i detinjstva. Stvarno osecaj je neverovatan.
    Nego sada me jos vise zadivljujes.
    Odakle ti ideja da pises pesmu bas o Svetom Savi? Mislim od svih ljudi na ovom svetu koji zive ili koji su ikada ziveli. Stvarno Marijana... ahahha

    ReplyDelete
  6. I write my diary and I think that it's really good because sometimes we get older and there are situations in our life which make us older. It's good to have such things that can help us return in our childhood for one moment... Really beautiful.

    ReplyDelete
  7. Ja na primer imam razne kutijice, i stare dnevnike u kojima držim sve uspomene. Ipak, mislim da su uspomene više ono što ostaje u glavi i u srcu nego što je zabeleženo na fotki. Odličan post. <3 :)

    ReplyDelete
  8. Drago mi je što nisam jedina koja je pisala pesme koje su se tada činile kao pravo umetničko delo, a tek sada shvatam kako su te pesmice smešne. U moje uspomene spadaju dnevnik iz petog razreda, leksikon još iz mlađih razreda osnovne, mnoge slike, i tako dalje. Takođe se za svaku uspomenu sećam kako i kada je nastala. Prelep post, draga. Uživala sam u tvojim uspomenama, ali sam se usput i prisećala svojih. ❤

    ReplyDelete
  9. Spomenar je predivan, ja ga takođe imam i rado se prisjećam djetinjstva! Odličan post! ☺

    javelina03.blogspot.com

    ReplyDelete
  10. Jao divan post mila, ja sam se naježila, žao mi je jer sam ja sve svoje spomenare i dnevnike sekla, bacala u vatru da niko ne vidi ko mi je simpatije :) Lep period, sada kada vidim tvoje fotke mnnogo mi je žao jer sam sve svoje uništila..

    Nagradna igra traje još malo: http://oonly4girlss.blogspot.rs/2016/04/giveaway-1.html

    ReplyDelete
  11. Jao kako je lepo sve ovo ☺.Obozavam uspomene i stare slike to me nakako vraca u proslost dok su se svi slagali,dok su vremena bila bolja i slike meni jako dragih osoba koje vise nisu samnom.Bas sam pre neki dan posgedala staruuuu svesku koja je bila ispisana od strane moje drugarce za mene i to sam morala ispuniti raznim crtezima i tekstovima kao zadatak,mnogo sam se nasmejala secajuci se tog dana kada je sve to nacrtano i ispisano :D

    ReplyDelete
  12. Baš si slatka na toj slici!
    A pesma mi se baš sviđa!

    ReplyDelete
  13. Pa, moglo bi se reći da ga imam. :D Imam jednu fasciklu, u kojoj držim stare crteže, stare testove uglavnom iz mlađih razreda, pisma, svoje budalaste pesme (veruj mi, tvoja pesma je kao Jovanovićeva u poređenju s mojima :/), postere... i slično. Zadnji put kad sam pogledala 'spomenar', to je zaista poseban osećaj, i vredelo je skupljati uspomene. ❤❤❤

    💜 eslyisworldview.blogspot.rs 💜

    ReplyDelete
  14. Isto isto isto! Imam toliko uspomena a mama i tata me teraju da pobacam sve te "gluposti i sitnice koje zauzimaju prostor". Imam svpje sveske od prvog osnivne i proosti znam da cu ih celog zivota cuvati brizljivo! U cetvrtom razredu sam bila malo pesnicki nastrojena, i samo na jednu pesmu sam danas donekle ponosna, jer su ostale blagi uzas. Jednu sam cak posvetila i svojoj tetki, a pocetak je glasio: ,,Moja tetka Goca stalni nesto zvoca..." Mislim, sta reci... ♡
    Prelep post, draga Marso! 😉💕
    Kako si uradila probni prijemni? Koliko imas poena? 😊😀

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti puno!☺ Pa s obzirom na to da se uopste nisam spremala, zadovoljna sam.☺ Iz srpskog sam imala 17,5 poena, iz matematike 12 (ziva sramota haha) i iz kombinovanog 19.☺ Stoga bih imala sve ukupno 94,25 poena, ali ipak nedovoljno za zeljenu skolu. Tako da ovih narednih mesec dana moram malo paznje da posvetim matematici.☺

      Delete
    2. Odlicno si prosla! Na pravom ce biti jos bolje! :D
      Ja sam proske godine na probnom imala iz srpskog 18,5 , iz kombinovanog 18 ,a iz matematike 13,5 (i to je katastrofa za nekog sa svim peticama haha), sto bi bilo sveukupno 94,5. Na pravom prijrmnom sam iz srpskog imala 19, iz matematike 18,75 i iz kombinovanog 14,25... (apsolutno su se matematika i kombinovani preokrenuli u odnosu na rezultat sa probnog...) Inace, na kraju sam imala 95, sto jr bilo vise nego dovoljni za zeljenu gimnaziju. 😊
      Inace, posveti se matematici i ne brini previse, jer ces sigurno nesto osvojitu na republuckim takmucenjuma na kojima ces ucestvovati, a pretpostavljam da si upoznata sa brojem poena koje dobijas za odredjena mesta. 😉

      Delete
  15. Preeedivann postt ❤️!Imam celu kutiju u kojoj drzim uspomene I cesto je gledam,puna je ljubavi ❤️!Divna ideja,na sve ❤️!

    ReplyDelete