Sad i nekad.

by - April 07, 2016



Još od malena volela sam da se šetam, samo da idem negde kako ne bih bila kući. Volela sam da trčim, da vučem mamu za ruku i da je nagovaram da me vodi u šetnje, da provodim vreme napolju i uživam u lepoti koju mi proleće i leto donose. Nasuprot tome, uvek sam obožavala i zimu koja mi je uterivala tu strašnu hladnoću u kosti, ali me isto tako i terala da se smejem i radujem zajedno sa mojim prvim komšijama koji su oduvek bili moji najbolji prijatelji, moji drugari i saveznici u igrama koje smo svakodnevno izmišljali.


Ipak, sve se promenilo. Mi smo se promenili, otišli na različite strane, izgubili naše saveze i našli nove prijatelje. Proleća su izgubila značaj, izgubljena su sva ona deca koja su se nekada igrala u blatu oko paradjza moje bake. Ostale su samo igračke u vidu kamiončića koje svedoče da su tu detinjstvo i njegova lepota nekada ipak postojali.


  Dečak, koji se uvek igrao sa mojim bratom i sa mnom, sada više ni ne okrene glavu da nas pozdravi na ulici, devojčice koje su zajedno sa mnom kidale glave barbikama, više se sećaju tog perioda. Ničega. Kao da ništa od svega toga nije postojalo. Pa čak ni kokice koje nam je moja baka svakodnevno pravila samo kako bi smo bili mirni i zanimali se nečime.


  Čudno je to kako se osećanja lako gube. Kao rukom odnešena. Jednom ti samo nešto kvrcne u glavi i hop-gotovo. Nestalo je sve što smo nekada imali. Od nekada malih razbojnika, čija je navika bila da čupaju komšijske ruže, izrastosmo mi- velika deca, deca koja jedva čekaju da odrastu. A ipak, u subini suše se sećaju svog detinjstva, koliko ih god sada, ovako prefinjene, bilo sramota da priznaju da su se igrali u blatu i lomili osinjake.


A ipak, taj period kada smo mali i ne radimo ništa važno i uticajno je najlepši, najšareniji, najlakše se pamti. Zato će uvek i biti tako, detinjstvo će biti zapamćeno, a mi ćemo ga se s uživanjem sećati, pa ko kog da su nam tada bili prijatelji.


Da li se vi idalje družite sa vašim prijateljima iz detinjstva?
Koje su vam bile omiljene igre kada sste bili mali?


You May Also Like

10 коментара

  1. odličan post! sve si opisala baš onako kako jeste. ja se nažalost ne družim sa onima koji su se nekada igrali sa mnom, ne zato što ja to ne želim, već zato što nekako glume odrasle osobe, pa ih je sramota da se jave onoj osobi sa kojom su se igrali ranije 😔 ja sam najviše igrala žmurke 😊

    katieslittlecorner.blogspot.com

    ReplyDelete
  2. Odličan post, kao i slike♥ Družim se sa većinom osoba sa kojim sam provodila vreme kao mlađa, ali ima i onih sa kojima sam prestala da kontaktiram tj. oni su sa mnom :) Žmurke, lozinke, fudbal su igre koje sam volela i kojima sam učestvovala. Sada jedva čekam da krene leto, pa da mogu da nadoknadim vreme koje sam umesto napolju, provodila uz učenje (koje se uzgred isplatilo) :)
    Novi post kod mene: geeklychiconmyway.blogspot.com

    ReplyDelete
  3. Prelepo napisano, predivne slike! Imam još dosta drugarica i drugova iz ranog detinjstva i to su mi pravi prijatelji, a najomiljenije igre su definitivno žmurke, lozinke, kocke i sl. :) ♥

    fashionholicyeahh.blogspot.com

    ReplyDelete
  4. Divan post draga moja ❤️!Kao mala po ceo dan Sam bila napolju bez obzira na vreme i mesto ❤️!Igrala Sam se svega i svacega,a sve najbolje drugarice su mi one iz detinjstva❤️!

    ReplyDelete
  5. Sjajan post kao i fotografije :) Ne gotovo ni sa kime iz svog detinjstva nemam kontakt,samo sam sa jednom drugaricom održala kontakt svih ovih godina i zaista mi puno znači jer sa njom uvek mogu apsolutno iskreno da porazgovaram... :)

    http://fashionawakebyb.blogspot.com/

    ReplyDelete
  6. Nažalost draga svuda je to tako, oni sa kojima smo odrasni nam se ne javljaju više.. A što se tiče šetnji ja sam od onih koji se zabodu u krevet i ne izlaze napolje, sem do prodavnice :D Slike su prelepe, veliki pozdrav!

    http://oonly4girlss.blogspot.rs/

    ReplyDelete
  7. Sjajan post! ☺
    Što se mene tiče, ja sam jedno od one asocijalne dece koja nigde ne idu, zabiju glavu u jastuk ili knjigu i pričaju sa igračkama, hahah. Ali stvarno, ne mogu da kažem da žalim i za čim ... detinjstvo mi je stvarno bilo prelepo!
    P.S. I slike su sjajne :)

    ReplyDelete
  8. Nestoo sam neraspolozena, jos ovaj post... Bas si me rastusila... Divan post, ali istina je istina. Nekad stvarno zelim da tehnologija nije toliko razvijena, a volim i da zamisljam svet bez problema,bez briga, svet u kome su vi srecni i svi zdravi i svi su prijatelji i svi se voke i druze... Ali znam da to ne moze biti, nee ako nastavi sve da bude onako kako je danas. :( :)
    Inace, uglavnom su moje prijateljstvo iz detinjstva cinila moja braca, kojih ima cetvorica (samo je jedan rodjeni), dva-tri druga iz komsijskih kuca i dve drugarice, takodje iz kuce do moje. Sada svako od nas ima vise od 12 godina, ja 15, moja drugarica 16... Ali mi se sada druzimo. Nismo iata skola, nismo ista smena...ali nadje se poneki trenutak vikendom ili tokom taspusta kada se okupimo i kao klinci igramo zmurke. Takvi trenuci me bas raduju. Takodje, secam se svoga detinjstva i kada gledam svog sedmogodisnjeg brata, njegiva dva druga istih godina i jos dvoje isto tako decice, pa kada izadju na istu tuu ulicu i stvaraju svoje uspomene, na nacin na koji sam ja to radila pre nekoliko godina... ♡
    Inace, najvise mi nedostaje jedna libijska porodica, koja ima peroro dece, i sa njima smo proveli najlepse leto, posle koga su oni otisli iz Srbije i izgubio nam se kontakt. A imam mnogo divnih uspomena na njih, pogotovo na nase cavrljanje na engleskom, a ni jedna od nas dve (moja drugarica i ja) ga nije najbolje poznavala... ❤
    Izvini sto sam se raspisala, ali doslo mi je... :)

    ReplyDelete
  9. Ovo je stvarno predivno.. Ali nažalost i istina.. Imam istu situaciju sa drugarima iz detinjstva, viđamo se svaki dan u busu i svi se prave kao da smo jedni drugima totalno nepoznati, kao da se vidimo prvi put u životu. Mnogo mi je žao zbog toga, ali mi je drago što imam par prijatelja sa kojima sam ostala u prisnim odnosima.☺ Stvarno ne znam šta je lepše u ovom postu-tekst ili fotografije!♥ :*

    ReplyDelete
  10. Istina, nažalost. Sa prijateljima iz detinjstva je isti slučaj, kao da se nismo ni poznavali. I mnogo mi je žao što je taj period kada nismo marili ni za šta prošao, jer bih želela da mogu da se vratim još jednom. Nekako mi se čini da se samo odjednom završilo.

    Teodora's small world

    ReplyDelete