Story time: Krađa telefona

by - 09 June


  Tog nesuđenog petka nikako mi se nije izlazilo iz kuće. Na neki način, kao da sam mogla da predosetim da bi mi se desilo nešto užasavajuće ukoliko samo nogom zakoračim preko praga, a na kraju se ispostavilo da me osećaj uopšte nije varao.
 Ležala sam tako na svom krevetu i čitala knjigu kada me je drugarica pozvla na telefon.  Po njenom glasu moglo se zaključiti da joj je bilo ubitačno dosadno, a kada sam je pitala šta radi ona mi je rekla: 'Evo stojim na sred ulice i skačem od dosade. 'Ajde, Marso, molim te, idemo do grada! Molim tee!' Naravno, pošto je mene moj baksuzni osećaj i dalje progonijo ubeđivala sam je da mi se ne ide. Ali, onda mi je ona rekla da pozovem mamu i pitam je šta misli, pa ako mi ona kaže da idem, onda da idem, a ako ne dozvoli, onda nikom ništa.


  I tako j moja mama, koje inače sve dopušta, rekla da slobodno idem malo do grada i da se nadišem vazduha, jer mi je to svakako bolje nego da sedim kući. Brzo sam se spremila i krenula da se nađem da drugaricom. Čim smo u centru grada izašle iz autobusa shvatile smo da želimo da odemo do 'Skroz dobre pekare' na limunadu jer namje to bilo potpuno usput, a obe obožavamo limunadu. I tako, pile smo limunadu, a ona je pojela i neku buhtlu sa džemom jer nije ništa jela tog jutra. Ja sam naravno sve to lepo zabeležila kamerom svog telefona kako bih bila bez brige. Zatim, kada smo izašle iz pekare morale smo da zastanemo da ja uslikam jednu jelkicu, što je potrajalo svega par minuta.

Inače, ni jedna od ovih pica nije moja, ali nikada nije na odmet fotkati dok najbolji drugari jedu. ;)

    Ubrzo, uslikala sam neke lepe fotografije i stavila telefon u džepić na rancu kako mi ne bi ispao iz ruke i kako isto tako ne bi ispao iz džepa na mojim farmerkama koji je izuzetno plitak (najveća greška koju sam u životu napravila). Kako smo trebale da pređemo ulicu morale smo da sačekamo na čak tri, a možda i četiri semafora. Međutim, nekako smo uspele da da pređemo ulicu i uđemo u Knez Mihajlovu. a onda...

Da, ni ovo nisu moji nokti (znate i sami kako ja imam divne nokte), ali moja drugarica zaista ima najlepše. ;)

... smo stale kako bih ja uzela telefon i uslikala predivni prozor na jednoj zgradi. Otvorila sma džepić na rancu i zavukla ruku u njega, ali... BIO JE PRAZAN! Počela sam da preturam i po drugim pregradama ne bih li ga našla, ali ipak, nigde nije bilo ni traga ni glasa mom telefonu. Drugarica me je brzo pozvala, ali već sam bila nedostupna. Nakon toga, sasvim prirodno, počela sam da plačem (ipak sam na tom telefonu imala hiljade slika i dobru kameru), a zaitim sam zvala mamu. Slučaj smo prijavili policiji, ali ko zna hoće li moj telefon ikada biti pronađen. Zato, vodite računa o svojim stvarima i nikada ne držite nešto što je iole vredno iza sebe. i da, nemojte se zavaravati, ne živimo mi u baš tako poštenoj zemlji.

Da li je vama ikada išta bilo ukradeno? Ako jeste šta to?


You May Also Like

17 коментара

  1. Užas. Nikada mi ništa nije ukradeno, ali jednom sam na Sajmu knjiga slučajnoo spustila telefon na štand kako bih mogla da uzmem knjigu. Već u sledećem trenutku kada sam krenula da uzmem iz džepa telefon svhatila sam da ga nema. Predhodno znam da sam ga pozajmila drugarici kako bi nazvala mamu, ali moj telefon nije bio kod nje. Ona me je odmah pozvala i javio se fini momak sa Vulkanovog štanda i rekao da je moj telefon kod njih. Mislim da mi je u tom trenutku srce stalo jer mi je sve na telefonu. Nadam se da ćeš pronaći svoj telefon :)

    ReplyDelete
  2. Marso, jako mi je zao zbog tvog telefona. Prvo zbog slika i svega sto si imala u njemu, a drugo sto telefon nije mala i jeftina stvar.
    Nadam se da ce ga polivija pronaci :)
    Ja nikda ne drzum telefon u rancu, pogotovo u busu, gde je cesto guzva...
    Teen Queen

    ReplyDelete
  3. Bas mi je zao zbog tvog telefona...Meni su isto u Knezu pre tri godine ukrali telefon i nikad ga nismo nasli...

    ReplyDelete
  4. Joj, baš mi je žao zbog tvog telefona :(
    Meni nikada nije ništa ukradeno, verovatno zato što sam previše opsednuta čuvanjem svojih stvari. Bolesno opsednuta, kako mama kaže. Svaki sekund proveravam da li su mi tu telefon, novac, karta za autobus, a posebno fotoaparat kada ga nosim za sobom. Ne bih volela da mi se ovako nešto desi :/ Ali, šta da radiš, dešava se i to, nadam se da će uspeti da ga pronađu...

    ReplyDelete
  5. Bas mi je zao. Nakon svih ti fotografija...
    Nadam se da ce uspeti da ga pronadju. Meni nikad nista nije bilo ukradeno,ali mojoj sestri su ukrali,pa je onda policija locirala telefon i srecom,pronasla ga je.Inace,javi ako pronadju! ;) ♥

    ReplyDelete
  6. Baš mi je žao što se sve to desilo... Meni je jednom ukraden novčanik (lopov je po noći ušao u kuću) u kojem je bilo 104€ (sve je uzeo) i jako sam se prepala. Mogu samo da zamislim kakva je bila tvoja reakcija.. Nadam se da će pronaći tvoj telefon. Iako je šansa mala, ipak postoji. ♥

    Novi post -> innisall.blogspot.com

    ReplyDelete
  7. joj bas grozn :( zao mi je

    https://alafolie-toinsanity.blogspot.hr/

    ReplyDelete
  8. Jako mi je zao. Srecom mi se nista slicno nije desilo, ali vodicu racuna za ubuduce. :/

    ReplyDelete
  9. Strašno. Mogu da zamislim kako si se osećala kada si videla da ga nema. :/
    Meni je ukraden novac iz tašne, koja je bila u mojoj sobi, ali sam ja odmah znala ko je i, naravno, ta osoba više nema nikakav pristup mom okruženju.

    NEW POST -----> LITTLE BOX OF HAPPINESS <-----
    FOLLOW ME ON INSTAGRAM

    ReplyDelete
  10. Baš mi je žao! Skoro se i u mojoj školi desila krađa telefona. Mom drugu iz razreda je neki mali rom ukrao telefon, opšti haos je ispao, ali su ga na kraju ipak uhvatili i vratili drugu telefon. Inače, škola ne odgovara za ukradene telefone :( Još jednom, žao mi je što su ti ga ukrali! :(

    Nobi post
    milicinkutak123.blogspot.com

    ReplyDelete
  11. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  12. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  13. Baš u četvrtak sam i ja doživela dramu sa telefonom.. Moj je nestao u školi i toliku nervozu u stomaku sam osećala dok nisam uspela da dođem do učioniceu kojoj sam mislila da je ispao. Moja avantura se srećno završila, a svim srcem se nadam da će se i tvoj telefon pronaći... Držim fige!

    ReplyDelete
  14. Zao mi je zbog tvog telefona, meni se desilo da sam promašila torbicu i telefon je pao pored, a ja to nisam ni primetila, kasnije kad sam primetila da ga nema vraćala sam se istim putem i paničila, ali na kraju sam ga našla :D
    Učlanila sam se, predobar ti je blog <3

    Novi post: andrijanaslife.blogspot.rs

    ReplyDelete
  15. Jako mi je zao zbog telefona. Nadam se da ces ga naci! Skoro je u nasoj skoli jednoj curici nestao telefon. Zaista uzasno.
    Sto se mene tice, ni ja nisam postedjena tih kradja. Bas pre neki dan, na ekskurziji su mi nestale pare iz novcanika, koji je bio u torbi. Nije tu sad bilo nešto opuno para, jer je to bio dzeparac za ekskurziju. Ali, sama pomisao da je nko preturao po mojoj torbi je uzasna.

    ReplyDelete
  16. Bas mi je zao. :( Nadam se da ces pronaci telefon!Meni se izgubio sto puta,ali uvek sam uspevala da ga pronadjem,hvala bogu :P Inace,slikice su divne!

    ksenijinkutak1.blogspot.rs

    ReplyDelete
  17. Zao mi je , znam koliko su telefoni danas skupi , ai zbog slika ti verovatno nije sve jedno. Ja inace ne obaracam puno paznje na ssvoje stvari. Gubila sam i patike , i dzempere , i telefon ( par puta , na srecu uvek bih ga nasla)... Evo pre neki dan mi je telefon nesto zakocio pred cas enegleskog , a alarm je bio ukljucen ( nastavnica je vrlo stroga po pitannu nosenja telefona u skolu). Ja sam se uplasila pa sam telefon iznela i stavila ga u neku rupu u hodiku. Bila sam uverena da je tu siguran , ipak kasnije ga nije bilo. Srecom sam ga pronasla dva dana kasnije ( drug ga je pronasao , nemam pojma kako). Da se vratim na tvoju pricu , bas mi je krivo sto ,ko god da ga je nasao, nije osetio potrebu da ne dira tudje :)
    http://mojnacindaletim.blogspot.rs/

    ReplyDelete