Priča koja će vas naterati da uzmete knjigu u šake!

by - November 04, 2016


  Stojim tako u autobusu nalakćena na prozor i zurim nekud u daljinu kada mi zazvoni telefon i bivam prinuđena da zaustavim muziku koja glasno odzvanja u slušalicama. Nakon razgovora od par sekundi sa mamom, ne puštam ponovo istu onu pesmu već dozvoljavam svojim mislima da odlete nekud daleko i pomalo zaškilje u intimu ljudi oko mene. Dve devojke i dva momka stoje nasred autobusa, tačno ispred mene, i o nečemu veoma bučno raspravljaju dok njihovi piskutavi glasovi, moglo bi se reći po izrazima lica putnika u vozilu, nerviraju sve prisutne. Njihov razgovor ovoga puta zainteresuje i mene i počinjem da slušam priču prepunu gestikulacije i raznoraznih prostih reči koje prosto paraju uši.

  "Nećemo danas u školu", kaže jedan od momaka. "Imamo pismeni iz mate, bolje je i jedan neopravdani nego kec, možemo da izblejimo negde u gradu."

  "U pravu si", kaže mu devojka duge kose crne poput noći. "Nisam učila,a Žica nas možda i ne upiše, znaš da je ona skroz izgubljena."

  "Nekad mi je baš drago što nam ona predaje", momak ošišan do same kože glave se odaziva ovoga puta. "Ionako ne planiram da upišem faks, koji će mi đavo uopšte matematika?"

  "I bez nje možeš da čistiš ulice", odgovara mu druga devojka, a grohotan smeh se proširi malenom skupinom, dok mojim licem preleti tužan izraz.


  Jedini pravi cilj koji bi se moglo reći da zapravo imam jeste da budem uspešna u nečemu- da jednog dana mogu da se pohvalim svojim znanjem i nasmešim diplomi sa nekog zaista velikog i važnog svetskog univerziteta. Zelim da imam neku životnu ideju, da se bavim poslom koji volim i da svom životu dam presudni smisao. Pored takvih misli, zaista mi veoma teško pada kada u autobusu, na ulici ili bilo gde u javnosti čujem ovakve razgovore, koji uopšte nisu naivni. Možda oni zvuče kao šala, ali tužna istina jeste ta da oni šala uopšte nisu.

  Ljudi moji, budite odgovorni i savesni, budite, ili se bar trudite da budete, vi ti kjoi će jednog dana po nečemu lepom i značajnom ostati upamćeni u srcima svojih prijatelja i porodice, a možda i u širim krugovima. Ali zpamtite, niko vas neće pmtiti kao Žiku koji je od četiri do šest ujutro čistio beogradke ulice ili raznosio picu u večernjim satima. Ne kažem ja da su ti poslovi loši, naravno da je najbitnije raditi nešto i biti koristan, ali imajte negde u vidu da će vam jedino znanje ostati nakon svega toga- ne bežite iz škole, trudite se i radite i videćete kako ćete jednog dana izrasti u prave ljude, veoma širokih vidika. Čitajte i dozvoljavajte sebi da duhovno sazrevate čineći samim tim sebe,  a i ljude u vašoj okolini srećnima. 


Iskreno se nadam da sam ovim postom nekima od vas, kao što sam i smoj sebi, ulila inspiraciju da ovoga trenutka uzmu knjige u ruke i počnu da se zanimaju nečim važnim. Još jednom, budite vi ti koje će svet pamtiti!
Kakvo je vaše mišljenje o ovoj temi?

Instagram: @marsyly
E-mail: marsapetojevic@gmail.com


You May Also Like

36 коментара

  1. Draga moja, ova priča je veoma poučna i nadam se da ćeš nekome skrenuti pažnju na njenu pouku. Smatram da svako ima neko interesovanje u životu, ali je došlo takvo vreme da ljudi ne mogu da rade ono što vole, osim ako nisu pravi srećnici. Diplome se kupuju, radna mesta se pronalaze preko "veze", a oni koji su tvoj rad i trud godinama ulagali, bivaju sklonjeni po strani. Tužno je sve to, ali mislim da omladina postaje svesna situacije koja nas je zadesila i sve više njih odlučuje da ne ide na fakultet i da razmišlja kao dečko i devojka iz busa. Uvek sam za to da je najbitnije sebe zadovoljiti, jer ako stvarno želiš da završiš fakultet, ti ćeš to i uraditi, zar ne? Biće te baš briga da li će neko misliti da si bacila par godina uzaludno. Ali to je nečije mišljenje, ti imaš svoje i svako vidi svet iz drugačije perspektive. :)
    U svakom slučaju, samo ti guraj ka ostvarenju svog cilja, volim kada vidim da u ovom ludom vremenu ipak postoje divne i obrazovane devojke kao što si ti, koje žele da budu zapamćene i grabe svojih 5 minuta. :) <3

    NEW POST -----> LITTLE BOX OF HAPPINESS <-----
    FOLLOW ME ON INSTAGRAM

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti najlepše, Kaća. ) U potpunosti se slažem sa tobom, ukoliko nešto zaista želimo to ćemo svakako i ostvariti. :) <33

      Delete
  2. Odličan post! Priča je stvarno poučna i stvarno stojim uz tvoje mišljenje. Ako nema znanja nema niti naše budućnosti...
    This is my life

    ReplyDelete
  3. Sjajan post za motivaciju.Oduvek sam ucila,ne previse,ali onoliko koliko mi treba da postignem odlican uspeh u skoli.Neki ljudi kazu da diploma nije sve,ali se (bar u Srbiji) 90% ljudi ne moze zaposliti bez diplome.Motivacija takodje moze biti odlazak u inostranstvo na studije,jer u Srbiji je sve manje i manje sanse za uspeh.

    mywonderland-xoxo.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hval ti, Janice. :) Drago mi je da je ovaj post uspeo nekoga da motiviše. :)

      Delete
  4. Savršen post! Savršena tema! Ali, donekle i razumem mlade ljude koji ne žele da idu na fakultet. Mnogi su svesni situacije u kojoj živimo - da mnogi roditelji jednostavno nemaju novca da svoje dete pošalju na fakultet, pa da ono radi u sendvičarnici za minimalac neprijavljeno posle fakulteta jer nemaju novca da dete pošalju u inostranstvo. Jedna devojčica iz mog odeljenja već sada zna da ne može da ide u gimnaziju jer roditelji razmišljaju da je odmah daju da nešto radi, a da ne govorim o tome da ona spada među vrlo dobre učenike, koji, takođe imaju predispozicije za velike stvari. Tako da je dosta toga izazvano i opštim stanjem u državi, neinformisanošću, kao i neobrazovanošću, pošto, deca najčešće završe poput svojih roditelja. Zaista, trebalo bi usmeravati ljude, pružati im bolje prilike od ovih, a ne slati ih u inostranstvo (ne)uslovima, a kasnije ih osuđivati kako ne vole svoju zemlju.
    allKatie

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti Kaćice moja :) Jako mi je drago što delimo mišljenje. :) <33

      Delete
  5. Tema je super samo mislim da do pojedinih nikada nece dopreti. Onaj ko je odgovoran i vredan on to jeste.

    http://milanasweetlife.blogspot.rs/
    https://www.instagram.com/milana_mima/
    https://www.facebook.com/milanasweetlife/

    ReplyDelete
  6. Draga Marso, sjajan post! Drago mi je sto si dosla na ideju da podstaknes druge da uce i da se posvete sebi i svom zivotu. Mozda je nekima sada to naporno, ali kasnije ce biti zahvalni sebi, zbog postignutog uspeha. Jako lepo si odradila ovo, a najvise od svega mi se dopada sto si nam sve to kroz primer predstavila. Jos jednom, bravo!!
    Kika's blog

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti najlepše, Kika <33 Jako mi je drago da ti se post doapao. :)

      Delete
  7. Draga Marso, ova priča je i mene jako dirnula jer ju proživljavam svaki dan u svome razredu. Nije da moji bježe iz škole, ali vrlo često čujem da će netko upisati bilo koju školu, da neće na faks, da ih briga za ocjene itd.. Vjerojatno ću samo ja na faks ili ću biti jedna među dvoje - troje. Bude mi žao jer svu tu djecu koju smatram prijateljima možda čeka užasna sudbina, živimo u zemljama zahvačenim krizom, možda se to popravi, a možda ne. Iskreno, največi strah mi je vidjeti nekoga od njih na ulici, na poslovima za koje znam da ne žele, sa ljudima koje ne vole, bez prijatelja i podrške. Ne znam kako nema tu goruču želju da uspije, da se pokaže. Svaki dan se budim sa jednom mišlju - da se taj dan još jednom pokažem i da taj dan prekoračim kao stepenicu do cilja. Svaki neuspjeh i uspjeh shvačam kao udarac vjetra u leđa, da nastavim, da pokažem da mogu bolje. Želim da me jednog dana ljudi pamte, možda po dobroj knjizi koju ću objaviti, možda po nečemu trečem, ali znam, da neću odustati i završiti kao osoba bez snova, bez nade, uništena sa svih strana, na poslu koji ne želim obavljati i ne volim. Svako od nas ima jednu priliku, na nama je da li ćemo tu priliku iskoristiti uspješno ili neuspješno. :) <333

    Fantastiko World

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti, draga moja. :) Držim ti palčeve i verujem u tebe, apsolutno sam sigurna da ćeš u svojim ciljevima i uspeti. :) <33

      Delete
  8. Odusevljena sam postom!Svaka cast!Inace,molim te odgovori mi,koji faks zelis da upises?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Najlepše ti hvala! :) Najverovtnije Elektrotehnicki fakultet u Beogradu (ETF) ili neki fakultet u inostranstvu, pošto i za to generalno postoji mogućost ;) <33

      Delete
    2. Htela bih da te pitam,a gde i inostranstvu,cula sam da mnogi odlaze na studiranje,ali ne znam kako to funkcionise.❤

      Delete
    3. Pošto učim elektrotehniku i zaista bih želela time da se bavim jednog dana, moja škola pruža mogućnost i konkurisanja za svetske univerzitete kao što je na primer Berkeley u San Francisku. :)

      Delete
  9. Zelim ti reci nesto iz svoje perspektive. U srednjoj sam bila vrlo dobar ucenik, nakon srednje sam upisala fakultet, za koji sam mislila da me uistinu zanima, medutim prevarila sam se. Nakon godinu dana sam odustala. Smatram sebe inteligentnom osobom ali ne i upornom (bar ne za ono sto me ne zanima). Imam 21 godinu. Radim u gradskoj upravi, tj radim jos 2 mjeseca jer je to strucno osposobljavanje koje traje godinu dana nakon cega se ide na drzavni strucni ispit. Uglavnom. Kako sam ja mogla sa srednjom skolom raditi u gradskoj upravi godinu dana?? Veza! U danasnje vrijeme je sve veza.. I da zelim nastaviti raditi u gradskoj upravi mogla bi povuci jos neke veze, ali ne zelim. Kad pogledam kakve su to mućke i spletke, ne zelim vise krociti tamo. Nije ni cudno da smo u krizi.
    Ja mogu upisati faks kad god zelim, za sad se zelim posvetiti samo sebi i odluciti sto tocno zelim u svom zivotu.
    Svakako tebe podupirem u tvom cilju, nadam se da kad i ako dodes u neku od drzavnih firmi da se neces razocarati stvarima koje se rade tamo.

    Maggie's Blog

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti na ovoj divnoj pričici draga moja. :) Jamo ji je drago da si oo podelila sa mnom. :) <33

      Delete
  10. Post je pre svega jako poučan i originalan. Dosta ljudi misli da će um životu biti lako. Misle da je mladost ludost i da nema života posle. Ima itekako ima. MOra se zarađivati za život, hraniti porodica, a kako to osim ako se ne završi određena škola. A kako neko može biti ponosan na sebe ako ne uradi ništa? Uvek imamo neki cilj, u školovanju, životu, blogu, itd... Naravno, ima vremena za zabavu ali ne treba ceo život da nam se osniva na njoj.

    bethanyismybae.blogspot.com

    ReplyDelete
  11. Post me je motivisao da nastavim da se trudim ako zelim nesto da postignem u zivotu. Kao sto ti kazes, niko me nece pamtiti po tome ako sam im lakirala nokte ili im donosila kafu. Ja licno, od kad znam za sebe zelim da budem upamcena medju ljudima. Za faks mi je jos rano da razmisljam jer sam tek sedmi razred. Sve u svemu, jako poucan post.. ♥♥♥

    http://forgirlsonly-ofg.blogspot.com/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Drago mi je da sam te motivisala :) <33

      Delete
  12. Poznajem nekoliko Žiki čija se životna interesovanja svode na igranje fudbala i fizičko, ali ne i psihičko, bivstvovanje na časovima.
    Potpuno se slažem sa tobom, evo pogodila je u srž ova priča, i iako nisam neradnik izvadio sam knjigu iz matematike, ali kako se čarolija ovog posta raspršila, hvataće ona prašinu još neko vreme.
    Hvala ti na inspiraciji :)

    Novi post -> mravawishes.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala tebi na divnom komentaru. :) <33

      Delete
  13. Ja zaista nemam komentara na ovaj post. oduvala si me u potpunosti, zaista sma uzivala citajuci, totallno si mi izbistrila um, slozila bih se sa svime sto si rekla. Sta vise moram reci da sam tvoj post ostavila za sam rkaj, i procitala ga vise puta, sto je dokaz da skoro nisam procitala ovako originalan i kvalitetan tekst. Svaka cast

    http://thestoryofagothic.blogspot.rs/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Zaista ne znam kako bih ti se zahvalila na ovako divnom komentaru. :)

      Delete
  14. Svakodnevno u prolazu čujem slične razgovore i svaki put se iznerviram iznova. U potpunosti delim tvoju želju da kad porastem radim svoj posao iz snova i da stvarno uživam u svom životu, znajući da se moj trud u školi isplatio :). Predivno napisano! ♥♥

    ReplyDelete
  15. Nažalost, to je surova realnost, većina tinedjžera koji se školuju govore upravo to ''Što će mi fakultet, ionako nema posla'' i slično, što me zapravo tjera na razišljanje, te mislim da ako nastavimo razmišljati pesimistično, nećemo daleko dogurati, ne mogu vjerovati da mladi sami sebi kvare i uništavaju budućnost, a tvoj post je jako inspirativan i svaka čast na istom :D

    dnevnadozabloga.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Što kažeš- nažalost, ostaje nam samo da se nadamo da će se nešto nekada promeniti <33

      Delete
  16. This was deep :o
    Bukvalno se slažem sa tobom u vezi ovoga...Svet je prepun ovakvih , nažalost...
    Ali,dokle god je nas ' normlanih ' više od njih , sve je ok,problem kreće kad se svet prepuni tavima :-/

    Boomy's Place

    ReplyDelete
  17. Presavrsen post kao i fotke draga moja Marijana <33!Potpuno se slazem sa tobom,trudim se da ispunjavam svoje ciljeve sto je vise moguce :)!

    novi post perfecthigh136.blogspot.com

    ReplyDelete
  18. Uf, cega se ja sve nacujem u autobusu, stvarno uzas. Kapiram da svako ima svoje misljenje, ali iskrena da budem, nekada se zgrozim tidjeg. Keste tuzno, ali takvih kao sto si ti videka ima mnogo mnogo vise od te cetvorke...:( Ovaj post bi mnogi trebalo da procitaju, jer je zaidta bas pouvan i mptibisuc. Svaka cast!
    novi post:Teen Queen

    ReplyDelete