Šoljica kafe od milion reči

by - November 21, 2016



  Moji baka i deka tako sede na terasi i piju kafu,  a ja im visim nad glavama i slušam šta pričaju dok pokušavaju da ugrabe ove iznenadne zrake novembarskog sunca.  U zadnje vreme retko izdvajam vreme kako bih se odistinski posvetila njima dvoma,  ljudima koji moj život iz dana u dan čine lepim. Ipak,  sada to činim,  tu sam sa njima i veselo im se osmehujem.
   'Daj joj čokoladicu',  reći će moja baka dedi,  a on će bojkotovati kako je su mu zalihe apsolutno presušile,  pa će ipak na kraju popustiti i dati mi taj jedan od mnogih skrivenih 'Kitketova' negde duboko u njegovom ormaru. Pitaće me onda kako mi je u školi,  jesam li popravila tog kukavnog 'zeku'  iz fizike i jesam li shvatila matematiku. Ja ću se na to nasmešiti i reći da u školi sve teče kao po loju,  a onda ću ga zamoliti da mi ne spominje više školu,  jer mi je bilo dosta domaćeg iz računarske grafike koji sam radila ceo vikend. Stoga ću ga pitati kako je njemu na poslu. Naravno,  on će reći da je sjajno,  ali da ipak uvek jedva čeka da se posle napornog dana vrati kući. Zatim će moja baba na to nandodati kako ona uživa u šefovanju u svojoj mega firmi od celog jednog radnika (da,  taj jedan radnik,  a ujedno i šef jeste moja baba).
  Pričaćemo tako i smejati se stalno se osvrćući za našim psom koji  će neprestano vijati oko nas željan pažnje. A onda,  nakon nekog vremena baka i deka će popiti svoju kafu,  a ja ću se popeti na sprat spremna da se vratim školskim knjigama.
  Počela sam da volim tu kafu koju svakog vikenda moji baba i deda piju na terasi. Volim je zato što je ona i više no sjajan izgovor da izađem iz kuće,  zato što je doboljno dobrar razlog da malo posedim sa ljudima koje volim i koji mene vole. Prosto,  te dve šoljice kafe u sebi nose toliko toga- pune su smeha,  priče,  zanimljivosti,  neslanih šala i reči koje ostaju upamćene. Definitivno su te 'vikend kafe'  ono što ću pamtiti kada jednog dana budem daleko od svoje kuće,  one su ono što će činiti moj pogled na prošlost raznobojnim i vrednim mesta u mom umu.
  Stoga,  naterajte baku i deku da što češće kuvaju kafu,  a uz to im napomenite i da naprave zalihe čokoladica.  Pričajte sa njima i družite se onako kako dolikuje,  jer budite iskreni,  kada ste zadnji put stvarno,  ali baš onako odistinski zaseli sa njima na jednu poštenu trač partiju o komšinici Mici?





Instagram: @marsyly
E-mail: marsapetojevic@gmail.com

 

You May Also Like

17 коментара

  1. Jooj, ovo je predivno, draga! <33 Stvarno sam uživala čitajući i zaista si me podsetila na to koliko je važno i lepo posvetiti se ljudima koji zauzimaju tako veliko mesto u našim životima... Svaka čast! A slike da i ne spominjem, savršene su! :)

    http://introverted-dreamer.blogspot.rs/

    ReplyDelete
  2. Divan post Marso! Mislim da je jako lepo kada izdvojis vreme za svoje najmilije. Volim kada mi baka prica svoje anegdote i dogadjaje iz mladosti, kada savetuje i prepricava sta sam sve radila kad sam bila mala. Treba iskoristiti te posebne trenutke na najbolji nacin, jer sada su tu sa nama, a vec sutra mozda ne budu.. P.S. fotografije su predivne! :)❤

    http://dearmissmodern.blogspot.rs/

    ReplyDelete
  3. Divan post,draga,pratim te pa ako mozes uzvrati

    ReplyDelete
  4. Divno napisano Marso!♥
    Već mogu da te zamislim kao budućeg pisca,zaista si donela jaku poruku ovim postom,a to je da pružimo malo vremena svima kojima volimo i koji brinu za nas,jer njima to mnogo znači.♥

    littledreamer1110.blogspot.com

    ReplyDelete
  5. Divan post draga moja;potpuno se slažem ☺!Deca koja imaju priliku da deo svog odrastanja provedu uz baku i deku,jako su srecna i ja sam medju njima ❤!Ponekad me razgovor sa njima lepo nasmeje,ali i nauči dosta toga ❤❤!Diivno draga slažem se ☺❤❤!Kod mene je u pitanju ipak komšinica Verica haha 👄❤!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti Ađiii <33 Pozdrav za Vericu hehe ;)

      Delete
  6. Sjajan post! Jaki je osecajan i lep. Ja mnogo volim svoje babe u dede, i jedne vidjam jednim nedeljno, kad odemi u subotnjim popodnevnim satima da ih posetimo, a druga baba i deda zive sa nama u kuci, tacnije,imaju svoj ulaz i sve to, ali je ipak to kedna kuca i jedno dvoroste. Obozavam da ostavim skolske svekske po dtrabi i obidjem kucu, vidim dta bab i deda rade, posedim malo sa njima i uzivam u toploj atmosferi na koju svakako utice smedereva koji je deda dobro zalozio. Sa babom pricam o najrazlicitijim temama, a deda voli da me pita za skolu, a usput odigramo i koju partiju saha. To su pravi trenci uzivanja :)
    novi post:Teen Queen

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti, draga moja <33 u potpunosti delimo mišljenje <33

      Delete
  7. Predivno napisan post! Baš me je ganuo. Prije sam mnogo voljela provoditi vrijeme u djedinoj i bakinoj kući, s njima, ali sada mi je nekako teško oko srca jer na dobro poznatom kauču više ne leži moja baka. Sada sam se više okrenula pričanju sa djedom oko matematike, kada on dođe.. Što reć nasljedila mozak za matematiku od njega. :)

    Fantastiko World



    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti, draga moja <33 Verujem ti u potpunoti, stvarno ne znam kako bih se osećala na tvom mestu :/

      Delete
  8. Genijalne sličice, kao i post.Odlična tema i istinski sam uživala čitajući. :)

    I'm LM!

    ReplyDelete
  9. Veoma zanimljiva prica. Lepo je cuti ovako nesto. Moji baka i deka su do pre godinu dana isto tako ispijali kafu ali na zalost deka nas je napustio i baka je prestala da je pije jer kako kaze nema drustvo. Bas si me ovim postom vratila u vreme kada sam bila mladja i kada sam boravila svakodnevno kod njih.
    http://milanasweetlife.blogspot.rs/
    https://www.instagram.com/milana_mima/

    ReplyDelete
  10. Predivan post, prije svega jako inspirativan i originalan, fotografije kao i obično vrhunske :D samo tako nastavi svaki post sve bolji i bolji :D

    dnevnadozabloga.blogspot.com

    ReplyDelete