Ljubavna priča jedne narandžaste bube

by - 21 December


  Bili su mladi i smrtno zaljubljeni.  On student,  ona još srednjoškolka. On je vozio svoju tada modernu bubu,  a ona je svakog dana išla trolom u školu i i slilazila na stanici kod Beograđanke. Trola ofarbana u narandžasto,  a i njegova buba iste boje. Kada ga je pitala zašto je svog mezimca obojio u narandžasto on je rekao: 'I tvoja trola je iste boje. Solidarišemo se.'
   Svakog dana posle završetka njenih časova,  a njegovih predavanja,  sastajali su se na istom messtu i u isto vreme- u tri na uglu ulice Kraljice  Natalije. On bi je spremno čekao zavaljen u mekom sedištu svoje bube,  a ona bi s osmehom trčala k njemu u rukama noseći pregršt knjiga najrazličitijih sadržina. Njihala bi se na svojim niskim potpeticama,  a onda bi uletela u narandžastu bubu brzinom svetlosti spuštajući poljubac na njegov sveže obrijani obraz i bacajući onu svoju torbicu i one knjige što ih je vukla po rukama na zadnje sedište.
  'Idemo na Kalemegdan',  rekla bi,  'Da se ljubimoimo uz pogled na reke.'  A onda bi se nasmejala,  a on bi je pomazio po ruci i upalio motor koji bi uz tiho brundanje konačno pokrenuo vozilo. Uskoro bi se našli na Kalemegdanu. Šetali bi,  kasnije bi se namestili na neki od napola urušenih zidova tvrđave i pričali o budućnosti. On bi joj rekao kako jedva čeka da ona završi školu,  pa da je može voditi sa sobom u beli svet. Ona bi rekla da na to mora čekati jer nije ni osamnaestu još navršila,  a otac i majka ne žele ni da čuju za njenu udaju dok fakultet ne završi.  'Nije lako biti mlad sedamdesetih', rekla bi ona dozvolivši sebi da nasloni svoje nežno lice na njegove čvrste grudi.
  Tako bi on nju odvezao kući,  a njena mati bi s prozora sve to posmatrala i katkad na isti kucnula ukoliko bi joj se pred očima ukazao prizor ćerke koja ljubi nepoznatig mladića. Kasnije ga je i sama upoznala,  a onda i zavolela. Dopadalo joj se kako govori,  kako se ponaša,  kako izgleda, a pogotovo joj se dopao njegov iskreni osmeh i isto srce. Zarad ovog mladića prekršila bi svoja pravila,  dozvolila bi ćerci da se uda i pre fakulteta,  ali, naravno,  pod uslovom da isti mora završiti!
   Voleli su i provodili vreme u svojoj narandžastoj bubi,  šetali su Kalemegdanim,  jeli finu hranu u Skadarliji,  a noćno nebo prepuno zvezda posmatrali iz njegovog stana u blizini glavne Železničke stanice.
  Od tada su prošle decenije,  a oni su još zajedno. Sada više ne gledaju u zvezde,  jer beogradsko nebo kao da ih je izgubilo. Njihovi pogledi sada su uprti u najnoviju epizodu turske serije na kanalu Pink, a ona nemirna mladalačka duša iz njih je iščilela.
  Sve se promenilo. Veoma jednostavno. Došlo je doba tehnologije. Došlo je doba kada se više ne voze bube,  fiće, i trabanti. Nestalo je onih zajedničkih šetnji Kališom ili Kalemegdanom. Nestalo je magije koju stvara ljubav. Ali hajde da promenimo to,  hajde da vratimo natrag ono vreme kada su carovale fiće. Možda je to apsolutno nemoguće,  ali uzmimo voljenu osobu za ruku,  ugasimo televizor,  telefon bacimo na stranu i izađimo iz kuće. Gledajmo zvezde zajedno,  uživajmo u pogledu na ušće Save u Dunav,  vozimo se trolom,  presedajmo sa tramvaja na tramvaj,  pešačimo. Hajde da osetimo šta znači živeti.



Instagram: @marsyly
E-mail: marsapetojevic@gmail.com


You May Also Like

29 коментара

  1. Sva sam se naježila dok sam čitala tvoju priču. Zaista, zaista slatko i romantično. Svojevremeno sam i ja pisala kao ti, ali ta romantična devojčica se vremenom izgubila, kao i narandžasta buba. Bilo kako bilo, lepo je pročitati da devojčice još o tome sanjaju...

    www.curvyandfabulousgirl.blogspot.rs

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ah, životni san, hehe <33 Hvala ti :D

      Delete
  2. Divan post draga moja,potpuno se slazem <3!Ljudi sve vise zive elektronski zivot i onda se posle kaju sto su neki trenucu prosli <33 :)!Divna prica <33!

    novi post perfecthigh136.blogspot.com

    ReplyDelete
  3. DIVNO!♥
    Ne mogu da ti opišem koliko samo lepo pišeš!

    ReplyDelete
  4. Hjoj, Marso, ova priča pršti toplotom i lepotom... sve do pretposlednjeg pasusa. Ali tako je... zaista. Više nema romantičnih trenutaka napolju, već sivih dana pred televizijom, misleći da je to nešto dragoceno. Ja bih ovog trenutka bacila telefon i izašla napolje sa voljenom osobom, ali trenutno samo tražim takvog. :)

    introvertna-holandjanka.blogspot.com novi post

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti najleše, Kaća. Nadam se da ćeš što pre naći tavu osobu <33

      Delete
  5. Stvarno predivno pišeš,a ova priča je zaista odraz naše današnjice i toga u šta se sve pretvorilo. Svaka čast!

    http://introverted-dreamer.blogspot.rs/

    ReplyDelete
  6. Jedno vozilo nadahnulo te je da osmisliš čitavu priču, koja ujedno nosi jednu važnu poruku! Svaka čast zaista :)))

    ReplyDelete
  7. Kako mi se dopada ova pricica. Bas je lepa i prosto bi svaka devojka volela da je dozivi imam osecaj. Jeste da je sada drugacije, ali verujem i da ovo vreme ima svoje prednosti :)


    bethanyismybae.blogspot.com

    ReplyDelete
  8. Moram ti priznati, pri kraju posta sam pomislila da je tvojim roditeljima danas godišnjica braka i da si napisala priču o njima i narančastom autu svoga tate hahahaha. ☺ Ne zamjeri mi, takva sam čudna. Predivan je post i predivan podsjetnik na današnje doba moderne tehnologije i ljepotu starine. ❤

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nije, nije haha, moji su tada bili dečica :) Ipak, sjajno je što sam uspela da te nateram da se zamisliš hihi <33

      Delete
  9. Odličan post!
    Svrati: https://eniiway.blogspot.hr/

    ReplyDelete
  10. Čitam ovaj post i osjećam da mi kroz čitavo tijelo prolazi jeza. Naježila sam se sva, od glave do pete. Predivno, predivno i predivno. Toliko kreativan post sa tolikom velikom porukom odnosno poukom. Divno. Ovakve postove bi trebalo češće da praviš, jer prosto ovo je nešto što ti ide odlično. Bravo, SVAKA ČAST! Skidam kapu! :D♥
    A što se tiče tehnologije i toga šta se sve promijenilo, ne želim da komentarišem ... ://

    http://sosihappylife.blogspot.ba/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti nalepše draga moja! Vema se radujem tome što ti se dopao ovaj posti:) <33

      Delete
  11. Predivna priča, stvarno, svaka ti čast!

    ReplyDelete
  12. SUPER post Marso !!! Divna prica , uzivao sam u njoj dok sam citao


    booksdiar.blogspot.rs

    ReplyDelete
  13. Ovo je tako dobro napisano, vjeruj mi da san se naježila, ali kada sam došla do zadnjeg dijela, morala sam se nasmijati, ipak nisam očekivala ovakav kraj ove priče :)
    Jako dobro. Podsjetila si nas koliko je bitno biti tu za nama drage ljude i koliko je bitno da se družimo i van ovoga virtualnoga svijeta :)

    myfirsttextvm.blogspot.ba

    ReplyDelete
  14. Aii... priča je preslatkaa *-* Svaka ti čast!
    Novi post - THIS IS MY LIFE

    ReplyDelete
  15. Uh, neka jeza je prošla kroz mene dok sam čitala ovo. Tako si slikovito napisala da sam sve vreme imala sliku pred očima šta se dešava. Slažem se da bi trebali malo da se vratimo u "ono" vreme kada tehnologija nije bila ovako napredna.

    ReplyDelete
  16. Wow, veoma dobra priča, iz posta u post postaješ sve bolja i bolja, vidi se tvoj jako dobar napredak u pisanju :D samo tako nastavi, nadam se da ćeš opet nekad s nama podijeliti neku priču

    dnevnadozabloga.blogspot.com

    ReplyDelete
  17. Ovi je preoriginalno, ali je steta sto je istinito. U pocetku sam mislika da je ovo prica nekig od claniva tvoje porodice, ali izgkeda da nije. Svaka ti cast na ovome, nadam se da ce sto vise njih razumeti i procitayi ovdasnju genijalnu poruku :)
    novi post:Teen Queen

    ReplyDelete