Sneg i hladnoća.

by - January 09, 2017



     Hladno je i osećam kako bele pahulje posipaju moje lice. Žurim kako bih stigla na autobus, ali on ipak odlazi i ja narednih deset minuta provodim u pešačenju ka kući. Prsti mi se lede, a kapuljača na glavi nije dovoljna da zaštiti moje uši. Želim da ostanem tu gde sam, želim da se ne pomeram, samo da stanem i pustim vreme da protiče.Želim da mislim na nešto lepo- na leto, plažu, sladoled u ruci i sunce visoko na nebu. Zastanem kako bih dunula u prste u nadi da će se bar malo zagrejati. Hladno mi je. Potiskujem pomisao na temperaturu koja se spustila na dvanaest stepeni ispod nule i nastaljam svoj put ka kući. Maštam o toplom čaju koji me tamo čeka i knjizi koja čuči na mom krevetu.
    Kuća je topla, miriše na poznato kada prekoračim preko praga. Sama sam. 'Vinter' , napisano je na koricama knjige koja me spremno čeka na mom krevetu. 'Koja ironija', mislim se. Listam stranice, čitam, kuvam čaj, grejem se. Hladnoća me napušta, odlazi bez traga i glasa. To me tera na misao- kako je drugim ljudima? Kako je onima koji u kući nemaju toplu peć ili radijator da se zagreju? Kako je staricama koje i po ovakvom vremenu prodaju cveće na Trgu? Kako je drugim ljudima koji nisu ja, ti ili komšinica Mica sa veselim osmehom na licu? Plaši me to, plaši me činjenica da ja povodom toga ne mogu ništa preduzeti, da sam bespomoćna kao i svi mi pojedinačno. Svet je veliki, neko ima sreće u životu koji je dobio pravo da živi, neko nema. Ne utičemo na to, niko ne može uticati. Prati nas karma- nekoga dobra nekoga loša. Nekoga prati glad, nekoga sitost, nekoga znanje, a nekoga neznanje, nekoga osmesi, a nekoga suze. 
  Život, to je ono što želim da kažem. 'Nije upakovan kao poklon i uvijen mašnom', kažu ljudi, 'ali je ipak poklon'. Šta je, pobogu, poklon u tome što se neko smrzava na klupi u parku, u tome što nigde nema nikoga svoga? Pomisao na to boli, a boli i pomisao na činjenicu da se takve stvari ne mogu promeniti. Želim da pomognem svakome, ali kako? Kako kada nisam u stanju, kada nemam priliku da tako nešto uradim? Možda imam krov nad glavom i toplo ćebe na krevetu, možda imam hranu u frižideru i lepe školske cipele, a neko, neko drugi, takve stvari možda nema. 
   Težak je život u našoj zemlji, na našoj planeti. Svuda je teško, novac ne pada sa neba, a potreban je istinski i neverovatan trud kako bi se došlo i do najmanjeg parčeta hleba. Ukoliko želimo da život i nama bude poklon, moramo se odistinski truditi, a nadam se i da hoćemo.






Instagram: @marsyly
E-mail: marsapetojevic@gmail.com

 

You May Also Like

27 коментара

  1. Draga Marso tvoji tekstovi mi uvijek iznova i iznova oduševljavaju, pa isto to mogu reći i za ovaj, vidi se daimaš talenta za pisanje i da pripadaš ovom blogo-svijetu :*

    Delilah's Stories

    ReplyDelete
  2. Kad ce Q&A post?

    ReplyDelete
  3. Marso, tvoji postovi me svaki put sve više i više očaravaju! Pitam se gdje nalaziš inspiraciju za ovako savršene postove! Samo tako nastavi!


    mysweetlandd.blogspot.com

    ReplyDelete
  4. Sinoć sam bila kod kumova na večeri. Putovanja, skupa odeća, luksuzni restorani, provod sa prijateljima do kasno je sve o čemu pričaju. A u kući hladno. Pre sinoćnog smrzavanja nijednom nisam ni pomislila na to kako je ljudima koji u tome stalno žive. Koji nemaju uopšte grejanje. Mogu samo da ti kažem da niko od nas ne može da utiče na to. Nažalost, neke od njih je možda pratila beda u životu, pa su tako naučili. Međutim, ono što možemo, jeste da prestanemo da se divimo starletama, poznatima i svima ostalima koji mogu da kupe i nas i celu državu, već da probamo da im ponudimo društvo, da im nekada odnesemo staro ćebe, neke stvari koje nama više nisu potrebne, knjige, bilo šta što može da im posluži. Sigurno će im se poklon više svideti nego ono što su jedva pronašli u smeću. Skoro je na RTS 1 bio film ‚‚Smrdljiva bajka'', koji je jasno pokazao šta ljudi koji nemaju rade - nadaju se. Jer se uvek treba nadati. Verovatno im je to jedino što im je ostalo, a ne može im se uzeti. Pogledaj film ako već nisi i verovatno ćeš se oduševiti, kao i ja što sam. Prelepa tema, drago mi je da se još neko setio da razmišlja o ovome!

    katieslittlecorner.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Baš tako, potpuno te razumem. <33 Hvala ti, Kaćice, xoxo

      Delete
  5. Da, zaista poražava nemoć kada se zamisliš i shvatiš da postoji stotine ljudi koji se u ovo vreme smrzavaju jer nemaju gde da odu. Mi im možemo pomoći dajući im neku odeću ili slično, ali to neće promeniti činjenicu da su sami na svetu. I to je zaista tužno.
    Predivno si napisalaovaj post, na jako realan način.

    http://introverted-dreamer.blogspot.rs/

    ReplyDelete
  6. Predivan post draga moja,meni nekad dodje jaako krivo zbog toga ☺❤!Koliko god se trudim da uradim nešto ne uspeva jer ne može samo jedan čovek da pomogne tolikim ljudima ☺❤!Divne su gorke,ocarana sam ❤❤!

    ReplyDelete
  7. Divno napisano.Jako mi je žao tih ljudi,osećam se jako loše jer znam da je neko napolju,da sedi na kutiji i moji za 40 dinara kako bi kupio hleb,nama nešto banalno i osnovno.Koliko si ti dobra osoba,a o slikama da ne pričam..

    mywonderland-xoxo.blogspot.com

    ReplyDelete
  8. Mnogo me boli ova tema. Mnogo me boli to što napolju postoje ljudi koji sve što imaju jesu par komada odeće na sebi i ova hladnoća. Mnogo me boli to što im ne mogu pomoći. U subotu sam čula kako je čovek iz susednog sela umro od hladnoće. Srce mi se zgrčilo. Ne mogu da verujem da ljudi koji spavaju na novcu, koji za jednu noć dobiju, recimo, tri plate mojih roditelja zajedno, a ne odvoje ni peti deo toga da pomognu ljudima kojima ova hladnoća predstavlja pakao. Imamo sve; topao dom, hranu na stolu, odeću i u ormaru i na sebi, ali nemaju svi.. Baš divan, u isto vreme i tužan post. Veoma realan. Nadajmo se da u skorijoj budućnosti neće biti ovakva situacija..

    introvertna-holandjanka.blogspot.com

    ReplyDelete
  9. Marijana draga, iz posta u post, ti me sve više ostavljaš bez teksta, te ja naprosto počinjem da gubim kvalitetne komentare posvećene tvojim posotovima. Nemam šta reći osim 'Svaka čast za razmišljanje. Odlično napisan post. Napokon neko shvata neke vrednosti!'

    Gotičarka

    ReplyDelete
  10. Još jedan MArsin post, još jedna njena misao i još jednom me je oduševila. Marso, znaš li kad nastavljaš da pišeš ovakve postove da ja ne mogu da izdržim a da najmanje 1sat provodim na tvom blogu i listam starija postove, u potrazi za još ovakvih postova jer se ne mogu zasititi njima. Toliko su dobri. Ne mogu ništa drugo reći osim, bravo. Jako se trudiš oko bloga i izgled, i pisanje i sve. Predivno je.
    Novi post je na mom blogu. U pitanju je pregled prošlog meseca, i obaveštavanje o izmenama u toku ovog meseca: LifeInMyStyle

    ReplyDelete
  11. Imas folow od mene,nadam se da ces uzvratiti i komentarom

    ReplyDelete
  12. pročitam post i ostanem sa otvorenim ustima. Ne vjerujem. Ne vjerujem ozbiljno, ne vjerujem da postoji neko ovako talentovan, ovako dobar u ovome. Opet si pokidala sve.Oduvala si sve, sve vjetorve, svu ovu hladnoću. Sunce si! Fenomenalan post draga. Nemam riječi. Prostom sam još uvijek pod utiskom svega ovoga. Znam samo da te treba za predsednika staviti haha.
    Iskreno mi je žao što se sve ovo dešava sa ljudima, i uoopšteno sa nama svima. Nadajmo se za bolji život!♥

    http://sosihappylife.blogspot.ba/

    ReplyDelete
  13. -Predivan post!Marso,draga,koliko si samo ovo savršeno napisala!Prosto sam imala utisak da čitam neku knjigu,od nekog najpoznatijeg pisca!Svaka čast!Sve si predivno napisala i opisala!Koliko je samo istine u ovom tekstu,stvarno oduševila si me!Nažalost,kako je tako je,generalno mi ne možemo ništa da učimo,osim nekih da kažem sitnica,a te sitnice su da beskućnicima kupimo hranu ili im damo novac (ne neku preteranu sumu jer ipak mi smo deca),to je jedino što mi deca možemo uraditi,ali lepo je to što ih neke im neke stvari što za nas uglavnom predstavljaju sitnice,njima izmame osmeh na lice!Zaista,draga Marso oduševila si me ovim postom,kako tekstom,tako i predivnim i presavršenim slikama,svaka čast!♥
    -Ukoliko hoćeš poseti moj blog,značilo bi mi tvoje mišljenje!♥

    https://chelchiechelchie.blogspot.rs/

    ReplyDelete
  14. Odličan post!
    Svrati: https://eniiway.blogspot.hr/

    ReplyDelete
  15. Ovo je tako odličan, a tako tužan post!
    Ne mogu niti zamisliti kako je nekim ljudima, kako oni uopće prežive ove zime, ove hladnoće, treba im se diviti. Samo, mi kao pojedinci ne možemo tu nešto puno učiniti, pogotovo mi koji ni svoj vlastiti novac nemamo, možemo im samo nešto dati od džeparca, neku lijepu riječ, pogled, osmjeh i to je to :(

    MMara

    ReplyDelete
  16. Ovo si tako predivno napisala! Post me naveo na razmišljanje... Uvijek me oduševljavaš svojim tekstovima i stvarno imaš talenta ♡♡ Odlične fotografije, također, nikada im se ne mogu dovoljno navdiviti *-*

    kreativanblog.blogspot.com ❤

    ReplyDelete
  17. Prva stvar - slike. Ja sam odusevljena slikama. Sve je ispalo tako savrseno, totalno si prenijela ugodaj i hvala ti na tome. Druga stvar - razmisljanje. Toliko sam se fokusirala na ovaj tekst da cu vjerojatno jos dugo nakon sto objavim komentar razmisljati o svemu sto si napisala. Uistinu je zalosno to sto postoje ljudi koji od silnog bogatstva naprosto ne znaju sto bi, dok istovremeno postoje ljudi koji nemaju ni krov nad glavom. Prevelik kontrast je prisutan. Polovina planete je gladna, a polovina pokusava smrsaviti. Osjecam se beskorisno znajuci da ne mogu nista (znacajno) promijeniti.
    Zeljno iscekujem sljedeci post!
    Novo kod mene: shoppingholic-dreamer.blogspot.com

    ReplyDelete
  18. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  19. Jako lepo napisano i skrenuta pazna na nesto mnogo bitno. Ponosna sam na tebe ♡
    novi post:Teen Queen

    ReplyDelete