Slobodna kao ptica u letu

by - February 03, 2017


   Hranila je veličanstvene bele ptice. Neuhvatljive. Nedodirljive. Iako tako blizu da joj gtovo mogu uzeti hleb iz ruke, one su bile slobodne, nezavisne, buntovne poput mladih ratnka. Želela je da i ona postane ptica, da raširi svoja krila i poleti u nebeske visine dosežući zvezde. Želela je da je zemlja za koju je vezana ne suptava, želela je da se vine u oblake i veličanstvenim letom pozdravlja sunce svakog jutra
.
   Čovek nije ptica, od davnina su govorili ljudi. Čovek ne može leteti, ne može dosegnuti lepote neba. Isti taj čovek, stvorio je avion, zatim vazdušnu jedrilicu, balon na topao vazduh i razne mašine koje su mu omogućavale da se oseti slobodnim poput ptice u letu.

   Čoveku to nikada nije bilo dovoljno, on je želeo da da ptica i postane. Živeo je u uverenju da se priroda može izmeniti, da svako ima pravo da leti. A ja kažem- ima. Možda se ne možemo zaista vinuti u nebesa i možda ne možemo zaista raširiti velika bela krila, ali naše misli mogu. Možemo iskoristiti to što imamo razvijenu maštu, možemo iskoristiti to što imamo snove, što svake noći odlazimo na neko drugo mesto u potrazi za odgovorima i znanjem.

   U prirodi nam je da želimo slobodu, da želimo da nas niko ne sputava i da nam je sve dozvoljeno. Isto tako, u prirodi nam je da volimo sebe i u svom životu uživamo. Nebeske visine ne smatramo granicom, smatramo ih slobodom koju je teško, ali ne i nedostižno ugrabiti.

  Ali možemo li to? Možemo li ugrabiti slobodu koja se kreće posvuda oko nas? Možemo li je uzeti u šake i reći da je imamo- posedujemo?
  Čovek je sebe precenio, sebi je dao više no što mu pripada i odlučio je da planetu na kojoj stanuje proglasi svojom, a samim tim i slobodu koju ona daruje. Je li to istina? Pripada li nama išta od svega ovoga? Teško je reći.

  Pomislimo na zveri, insekte, ribe- svi su oni na ovoj planeti mnogo duže od nas- svi oni je poseduju  mnogo više od nas. Mi smo samo jedna od vrsta koje naseljavaju ovo predivno mesto na kome moramo biti zahvalni. Mi uzimamo- uzimamo više no što nam je potrebno i no što priroda može da nam pruži. Imamo moć svesnih misli, te to koristimo kako bismo se urotili protiv prirode koju nastanjujemo. A pored svega toga, tražimo slobodu- slobodu koju ptice imaju u letu. Želimo da je posedujemo, a možemo li to? Šta vi mislite?




Instagram: @marsyly
E-mail: marsapetojevic@gmail.com

 

You May Also Like

13 коментара

  1. Koliko si predivnih reči i razmišljanja smestila u jedan post! Briljantno! :)
    Potpuno se slažem sa time da čovek u stvari može leteti - u snovima, u mašti.
    Da, činjenica je da od ove planete uzimamo čak i ono što ne bi smeli. A ako uništimo sve što nam je priroda velikodušno ponudila, možemo li biti slobodni? Smatram to jednim od najvećih problema današnjice (što i jeste)...
    Još jednom bih izrazila divljenje prema tvom pisanju, zaista predivno!

    Introverted dreamer

    ReplyDelete
  2. Fenomenalan post. Fotografije su predivne, a riječi još ljepše birane. Čovjek se smatra gospodarom ovog svijeta, ali čak i ako ima najrazvijeniji organizam nema pravo uništavati svijet oko sebe. :)

    Fantastiko World

    ReplyDelete
  3. Marsice, još jedan preeedivan post. ☺ ♥ Savršeno si uslikala ove labudove, doslovno kida! Definitivno si trebala uraditi ovakvo nešto na blogu <333 :;))



    Chanceux

    ReplyDelete
  4. Marso, ja sam oduševljena. Još jedan u nizu savršenih postova. Predivno si ovo napisala, a i fotografije su savršene, mogla bi biti profesionalan fotograf. :)

    Anja's world 

    ReplyDelete
  5. Fotografije su predivne. Svidja mi se način i reči koje si biral prilikom izgradnje ovog veličanstvanog posta. Ljudi su zauzeli planetu Zemlju i proglasio je svojom, ali ona pripada i životinjama i praživotinjama i biljkama i svakom ko se nalazi na njoj. Jako lepo si to iskazala.
    Novi post je na mom blogu. Ne zaboravi da mi postaviš pitanja za Q&A: laAdda

    ReplyDelete
  6. Oduševila si me,Marijana!Nisam znala da ovako lepo pišeš.Da li si nekada probala pisati priču ili nešto slično?Bilo bi fenomenalno.Nemam reči,sve si prekrasno napisala! :)

    http://patheticblonde.blogspot.rs

    ReplyDelete
  7. Naravno da ne možemo (posedovati prirodu).
    Ko nije, neka pročita pripovetku "Kroz mećavu" Petra Kočića i odmah postane jasno koliko smo mali i bespomoćni u odnosu na nju.

    Kathy's delight

    ReplyDelete
  8. Presavrsen post,ne znam sta bih to rekla pored ovako veličanstvenog teksta...Fotke su predivne! ❤

    ReplyDelete
  9. Predivan post, zaista. Fotografije vrlo profesionalne, i originalne, kao i uvek.
    Tekst sasvim realan i veoma dubokouman. Uzivala sam.

    Gotičarka

    ReplyDelete
  10. Woow, ovo me je definitivno ostavilo bez teksta i odusevila si me skroz! Malo je reci da sam uzivala, i na trenutak zaboravila sve oko sebe i prepustika se jednom sjajnim delu. Ovakvi postovi su mi od tebe definitivno najlepsi *_*
    novi post:Teen Queen

    ReplyDelete
  11. Post je i više nego odličan! 👏👏👏❤

    https://aandymm.blogspot.rs

    ReplyDelete