Bogati čovek i zemljoradnik


  Jedan veoma imućan i bogat gospodin, kako je došao do svoje penzije, odluči da se sa ženom preseli na selo i uživa u blagodetima prirode i seoskog života. Oni nakon  nekoliko meseci kupiše plac u jednom selu koje je bilo jedva stotinu kilometara udaljeno od njihovog rodnog grada i uputiše se tamo da obrađuju zemlju, čuvaju vinograd i drže kokoške.

  Njihove komšije, pričali su oni, bili su veoma fini i pristojni ljudi. Svi veoma veseli i pričljivi. Zajedno su svake večeri pili po čašu vina na tremu ispred kuće našeg bogatog čoveka, zajedno su svakog jutra pili kafu na tremu kuće zemljoradnika koji je živeo odmah iza ograde i dva orahova drveta koja su ih je razdvajala.

  Vreme je tako prolazilo, a oni su se porpilično dobro slagali sve dok nije došla jesen, pa tako i problemi sa opalim lišćem koga je bilo na sve strane, dok su oni orasi pored ograde, tik uz zemljoradnikovu kuću nesmotreno padali na njegov krov.

  Stoga zemljoradnik, veoma ljut zbog lišća koje mu neovlašćeno truli na krovu, pa tako nagriza i crep, jednog jutra ode kod svog imućnog komšije sa zahtevom da ovaj poseče orase ili da će dobiti sudsku žalbu najkraćem roku.


  Imućni čovek na to reče: "Ja ne mogu da sečem svoje orase. Oni su živa bića isto koliko i ti i ja. I možda ne osećaju bol, ali život zaslužuju isto koliko i mi."

  Na to se zemljradnik još više ražesti i reče da će bez obzira na sve još danas otići da podnese žalbu, jer kako kaže, ti orasi ne smeju biti tako blizu njegovoj kući i njegovom dvorištu.

  "Želim da kupim vašu kuću", reče imućni čovek zemljoradniku. "Još ste mladi, možete sa ženom i decom otići u grad i tamo živeti. Selo nije za ljude kao što ste vi."

  "To ne dolazi u obzir. Moja kuća nije na prodaju", odvratio je čovek, a zatim otišao ostavljajući svog komšiju da razmišlja o onome što se upravo desilo.

  Ovaj čovek bi, razmišljao je imućni komšija, bez svoje zemlje bio kao riba na suvom. Možda smo katkad na neke stvari toliko naviknuti da ih prosto ne možemo izmeniti, mada bismo možda jednim sitnim delom sebe to želeli. Ne mogu od njega tražiti da ode sa sela, njegov život ovde vredniji je od ma kog novca koji mu mogu dati. Miris livade, miris pšenice i vrelog letnjeg sunca, sve je to u poređenju s mojim novcem mnogo lepše i važnije. A neke stvari se valjda ne smeju menjati.

  Ako se pitate šta se kasnije desilo, sudski izvršitelj je posle samo par dana zakucao na vrata imućnog komšije sa nalogom za seču stabala. Kako je zakonom  propisano stabla od komšijskog dvorišta moraju biti udaljena bar tri metra, a ova su bila samo dva.


Instgram: @marsyly
E-mail: marsapetojevic@gmail.com


8 comments:

  1. Veoma poučna priča...Ostala sam zatečena... <3

    ReplyDelete
  2. Jaoo pa ovo je divno napisano, svaka čast Marso! ♥♥

    Dear Miss Modern

    ReplyDelete
  3. Veoma oučna priča, draga. Predivno napisano, Marso.

    ​​Novi post je na mom blogu: Life Is A Party | Outfit Post - Zaful
    Pratim te, pa ako do sada nisi - učlani se u moj blog: laAdda​​

    ReplyDelete
  4. Veoma zanimljiva i neobična priča...

    New post: Random shit talk
    Die with memories,not dreams

    ReplyDelete
  5. Imas divan i poseban blog, nedavno sam te otkrila. Zapratila sam te, uzvrati ako zelis :)
    limitededitionlady.blogspot.com

    ReplyDelete
  6. Šta god rekla bice premalo da opise moje iskreno divljenje.
    Sjajna prica, Marso!

    Visit me, Gothic

    ReplyDelete
  7. Zanimljivo! :)
    Nova sam na bloggeru i zapratila sam se,poseti i ti moj blog ako zelis ♡ Dotted with hearts

    ReplyDelete

Bogati čovek i zemljoradnik


  Jedan veoma imućan i bogat gospodin, kako je došao do svoje penzije, odluči da se sa ženom preseli na selo i uživa u blagodetima prirode i seoskog života. Oni nakon  nekoliko meseci kupiše plac u jednom selu koje je bilo jedva stotinu kilometara udaljeno od njihovog rodnog grada i uputiše se tamo da obrađuju zemlju, čuvaju vinograd i drže kokoške.

  Njihove komšije, pričali su oni, bili su veoma fini i pristojni ljudi. Svi veoma veseli i pričljivi. Zajedno su svake večeri pili po čašu vina na tremu ispred kuće našeg bogatog čoveka, zajedno su svakog jutra pili kafu na tremu kuće zemljoradnika koji je živeo odmah iza ograde i dva orahova drveta koja su ih je razdvajala.

  Vreme je tako prolazilo, a oni su se porpilično dobro slagali sve dok nije došla jesen, pa tako i problemi sa opalim lišćem koga je bilo na sve strane, dok su oni orasi pored ograde, tik uz zemljoradnikovu kuću nesmotreno padali na njegov krov.

  Stoga zemljoradnik, veoma ljut zbog lišća koje mu neovlašćeno truli na krovu, pa tako nagriza i crep, jednog jutra ode kod svog imućnog komšije sa zahtevom da ovaj poseče orase ili da će dobiti sudsku žalbu najkraćem roku.


  Imućni čovek na to reče: "Ja ne mogu da sečem svoje orase. Oni su živa bića isto koliko i ti i ja. I možda ne osećaju bol, ali život zaslužuju isto koliko i mi."

  Na to se zemljradnik još više ražesti i reče da će bez obzira na sve još danas otići da podnese žalbu, jer kako kaže, ti orasi ne smeju biti tako blizu njegovoj kući i njegovom dvorištu.

  "Želim da kupim vašu kuću", reče imućni čovek zemljoradniku. "Još ste mladi, možete sa ženom i decom otići u grad i tamo živeti. Selo nije za ljude kao što ste vi."

  "To ne dolazi u obzir. Moja kuća nije na prodaju", odvratio je čovek, a zatim otišao ostavljajući svog komšiju da razmišlja o onome što se upravo desilo.

  Ovaj čovek bi, razmišljao je imućni komšija, bez svoje zemlje bio kao riba na suvom. Možda smo katkad na neke stvari toliko naviknuti da ih prosto ne možemo izmeniti, mada bismo možda jednim sitnim delom sebe to želeli. Ne mogu od njega tražiti da ode sa sela, njegov život ovde vredniji je od ma kog novca koji mu mogu dati. Miris livade, miris pšenice i vrelog letnjeg sunca, sve je to u poređenju s mojim novcem mnogo lepše i važnije. A neke stvari se valjda ne smeju menjati.

  Ako se pitate šta se kasnije desilo, sudski izvršitelj je posle samo par dana zakucao na vrata imućnog komšije sa nalogom za seču stabala. Kako je zakonom  propisano stabla od komšijskog dvorišta moraju biti udaljena bar tri metra, a ova su bila samo dva.


Instgram: @marsyly
E-mail: marsapetojevic@gmail.com


Share This Article:

, ,

CONVERSATION

8 коментара :

  1. Veoma poučna priča...Ostala sam zatečena... <3

    ReplyDelete
  2. Jaoo pa ovo je divno napisano, svaka čast Marso! ♥♥

    Dear Miss Modern

    ReplyDelete
  3. Veoma oučna priča, draga. Predivno napisano, Marso.

    ​​Novi post je na mom blogu: Life Is A Party | Outfit Post - Zaful
    Pratim te, pa ako do sada nisi - učlani se u moj blog: laAdda​​

    ReplyDelete
  4. Veoma zanimljiva i neobična priča...

    New post: Random shit talk
    Die with memories,not dreams

    ReplyDelete
  5. Imas divan i poseban blog, nedavno sam te otkrila. Zapratila sam te, uzvrati ako zelis :)
    limitededitionlady.blogspot.com

    ReplyDelete
  6. Šta god rekla bice premalo da opise moje iskreno divljenje.
    Sjajna prica, Marso!

    Visit me, Gothic

    ReplyDelete
  7. Zanimljivo! :)
    Nova sam na bloggeru i zapratila sam se,poseti i ti moj blog ako zelis ♡ Dotted with hearts

    ReplyDelete

Instagram