Džingis-kan i njegov soko

by - May 01, 2017


  Putnik namernik jednog vrelog letnjeg dana našao se u mongolskoj pustinji u pratnji lokalnog plemena. Zamolivši plemenske starešine da mu dozvole da gleda lov sokola koje su oni dresirali, starešine ga nasadiše na konja i poslaše sa svojim najboljim lovcima.

  Jedan od lovaca, za kog je važilo mišljenje da je nabolji među svojim saputnicima, svom sokolu skide metalnu kapicu sa glave i pusti ga da se vine u nebesa, brže od ma koje strele ikada odapete. Soko uhvati nebseke visine, pomeša svoju pojavu sa oblacima, a onda se, poput kakve furije, obruši na jarugu i iz nje ne izlete sve dok lovci, uklučujući i putnika namernika zajedno sa njima, ne dođoše da pogledaju sokolov ulov. Tamo dole, na dnu jaruge, soko je u zamku saterao lisicu, a kasnije tog dana svoj postupak ponovio još mnogo puta.

  Kada su se konačno vratili u logor, putnik namernik odluči da upita starešinu kako su to uspeli da dresiraju sokole, prvenstveno da budu odani ljudima, a onda i da budu nepogrešivi lovci. Starešina, kao i niko drugi u logoru, nije imamo tačnog odgovora. Svi su govorili kako je to nasledno iskustvo koje se prenosi sa kolena na koleno, iskustvo koje je učeno vekovima. Nezadovoljan odgovorom mongolskih starešina, putnik namernik zamoli da mu ispričaju neku od loalnih legendi, a oni odlučiše da mu ispričaju jednu o Džingis-kanu i njegovom sokolu:


  Džingis-kan, veliki mongolski osvajač, i njegova  svita, jednog jutra zajedno su pošli u lov. Ipak, i nakon dugog traganja i iscrpljujućeg lova, oni ne uspeše ništa da ulove, a Džingis-kan nezadovoljan svojim neuspehom odluči da se sa svojim vernim sokolom udalji od družine kako na njima ne bi iskalio svoje razočarenje.

  Pevajući pesme svom sokolu, Džingis-kan uspe da se malo razveseli, a velelpana ptica tako je mirno sedela na njegovom ramenu da on nije mogao, a da ne oseti spokojstvo: njegov soko, njegov ratnički sadrug, ptica brža od ma koje strele. Ptica kojoj duguje site noći i jutra.

  Ipak, jednog trenutka Džingis-kan oseti žeđ. Dugo su on i njegov soko tragali za vodom, ali ne mogavši da je pronađu ostadoše da pričekaju ne bi li nešto novo smilili. Ipak, nakon još malo potrage, kan primeti vodu kako izvire iz stene na samo par koraka od njega. Kan spusti sokla sa ramena, te odveza čuturu sa pojasa i stade da je puni. Dugo je punio čturu, a taman kad je pošao da je prisloni usnama, soko nasrnu na njega  i obori mu čuturu iz ruku. Ona pade na zemlju, a voda se prosu.

  Kan se zapita šta se to desilo sa njeovim sokolom, a onda shvati da je možda i on žedan. Pa stoga, ne učini ništa, nadajući se da će soko sačekati da se prvo njegov gazada napije vode, pa onda i on sam. Kan ponovo uze da puni čuturu vodom, ali kad stiže tek do pola, soko mu ponovo istrže čuturu iz ruku i voda se prosu.

  Ovoga puta kan se naljuti misleći da neko od njegovih ratnika može posmatrati ovu scenu i kasnije mu se smejati kako nije mogao da savlada običnu pticu. Stoga kan skinu sablju sa pasa i uze je u jednu ruku, a drugom stade da puni čuturu, jednim okom posmatrajući pticu, a drugim izvor. Ipak , ptica ponovo nasrnu na njega, a kan joj ovog puta u naletu gneva nepogrešivo presece šiju oštrom ivicom sablje.

  Međutim, kada pogleda, voda koja je isticala iz stene presahnu, pa kan odluči da potraži njen izvor, te na kraju dođe do zdenca na čijem je dnu ležala najotrovnija zmija tih krajeva. I kan tada shvati da je njegov prijatelj soko samo pokušavao da mu spasi život. Da je popio kap vode sa izvora, kan više ne bi bio među živima.

  Kan uze obezglavljenu pticu i odnese je u logor, a zatim naloži da se od zlata iskleše skulptura ptice i da se na jednom krilu ispiše: "Čak i kada ti neki prijatelj učini nešto što ti nije po volji, on i dalje ostaje tvoj prijatelj", a na drugom: Svako delovanje podstaknuto gnevom osuđeno je na propast."



Instagram: @marsyly
E-mail: marsapetojevic@gmail.com

You May Also Like

3 коментара

  1. Au ja sam ostala bez teksta..Zaista si me 'oduvala' ovom pricom. Veoma lep tekst, interesantan a opet tako poucan. Sta god rekla bice premalo da izrazi moje iskreno divljenje ovom postu! Uzivala sam citajuci.

    Gotičarka

    ReplyDelete
  2. Predivna priča o pravom i nepograsivom prijateljstvu! Nije ni čudo kada kažu da su životinje bolje od ljudi. Divna ideja draga moja, ja sam oduševljena 💙💙💙!

    Novi post perfecthigh136.blogspot.com

    ReplyDelete
  3. Ovo je tako divna prica i mnogo mi je drago sto si je podelila sa nama.
    Post si napisala odlicno, perfektno, a poruke koje si na kraju ostavila su tako tacne i istinite, malo je reci da sam zaista odusevljena. <33
    "Teen Queen"

    ReplyDelete