Life

Pismo meni iz prošlosti!

May 13, 2017


  Pre nešto više od godinu dana na mom blogu našao se post pod nazivom Pismo meni iz budućnosti. Tog četvrtog maja sela sam za računar sa namerom da se obratim sebi koja će kroz godinu dana sedeti za istim tim računarom i sebi odgovoriti na prethodno poslato pismo. Ipak, četvrti maj smo ostavili iza sebe pre nešto više od nedelju dana, a ja sada ne sedim za istim računarom, u istoj sobi i povedena istom mišlju. Toliko se toga promenilo za samo godinu dana, čini mi se. Ceo moj život okrenuo je novu stranicu, a ja sam postala jedna sasvim nova osoba okružena novim, manje toksičnim ljudima, ispunjena nekom nepojmljivom radošću i čudesnim veseljem. I zaista mislim da sam suštinski postala jedna bolja i zanimljivija verzija sebe, ali ipak, danas (kao što sam i obećala sebi pre godinu dana) odgovaram na svoje davno poslato pismo, saznajem nešto novo o svojoj ličnosti i bivam srećna što se menjam na bolje.


Draga Marijana iz prošlosti,

Veoma dobro te se sećam. Veoma dobro pamtim tvoj zamućeni pogled često suznih očiju koje su jadikovale zbog previše obaveza. Previše obaveza, kažeš! Smatrala si da si veoma zauzeta, da nemaš vremna ni za šta osim za školu i eventualno po koji post na blogu, smatrala si da je precenjeno sa prijateljima otići u šetnju, častiti sebe palačinkom ili milk šejkom... Zašto si živela u ubeđenju da je škola jedino što te se tiče? Zašto si se zbog nje odricala sevga ostalog, nisi želela da podariš sebi male znake pažnje koji bi te mogli učiniti srećnijom. I mene sada jako rastužuje činjenica da si na izvestan način traćila svoje vreme iako znam da si bila suštinski srećna devojčica.

  Gledala sam tvoje fotografije pre par dana. Delovala si srećno. I to je ono što mi se dopada. Znala si da izmamiš osmeh sebi na lice, da pronađeš neku svetlu tačku u svakom trenutku sadašnjosti i to te čini nezaboravnom. Možda nisi volela svoju osnovnu školu i ljude koje si u njoj nazivala "toksičnima", ali si znala da postoje i oni koji te vole. Oni koji su ti bili dragi onda, a koji te i dan danas vole. To jest, vole mene, pređašnju tebe.

  Mislim da si sada krajnje odrasla. Mislim da si shvatila čar vrednosti malih stvari koju nije tek tako lako spoznati. U srednjoj školi si upoznala nove ljude. Saznala što šta o njima, odvažila se da im budeš prijatelj, da im pokloniš deo sebe. Isto tako, zapamtila si ljude koji u ti ranije bili važni. Sa njima si gradila odnos. Odnos koji je bivao mnogo jači nego što je bi ranije, jer je počeo da se zasniva na poverenju. Niste se viđali svaki dan, ali ste svakog dana komunicirali, bili u kontaktu, ispovedali se jedni drugima, a to je ono na čemu se prijateljstvo zasniva.

  Ponosna sam na tebe. Zaista jesam. Ti si ta, koja je od mene stvorila mene. Ti si ona koja se trudila, koja je bila uporna, koja je uradila ono čemu se oduvek nadala. Lepo je znati, zaista jeste, kako smo počeli, odakle sežu koreni naše ličnosti. Divno je prisetiti se sebe od ranije, pa makar to bilo pre samo godinu dana i makar se vi od tada nezamislivo izmenili.

Tvoja Marsa


Instgaram: @marsyly
E-mail: marsapetojevic@gmail.com


You Might Also Like

14 коментара

  1. Predivno, zaista! Sećam se kako sam čitala tvoj blog u vreme kada si pisala i Pismo sebi iz budućnosti, i sada čitam ovo. Moram priznati da se vidi razlika u tvom pisanju i pogledu na svet, ali da se tvoja suština i ličnost nisu u mnogočemu promenili, i tada si bila, kao što si i sada, devojčica kojoj se iskreno divim. :) <3

    Introverted dreamer

    ReplyDelete
  2. Predivan post, draga. Kad si pisala ovaj post, ja tada nisam imla blog, već sam ga otvorila mesec dana kasnije, ali taj blog je izbrisan. Ali, evo sada mi se učitava taj post, i idem ga ptočitai Što se tiče pisma za prošlost, mislim da još uvek nisam spremna za to jer imam 12 godina. Možda ću kroz 2-3 godine i uraditi to, ali sada ne verujem. Slažem se da je divno prisetiti se sebe od pre jedne godine. Sada sam pročitala i tvoje prošlogodišnje pismo, i verujem da si uradila mnogo od toga što te je prošlogodišnja ti pitala. I celokupnog mišljenja, mislim da kao ličnost, uopšte se nisi promenila.

    ​Novi post je na mom blogu: Moje mišljenje o follow for follow
    Pratim te, pa ako do sada nisi - učlani se u moj blog: laAdda

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti na ovako divnom komentaru, draga moja <33

      Delete
  3. Joooj ovo je tako nekako emotivno, barem za mene. Uvijek je zanimljivo pronaći neki stari dnevnik, u tvom slučaju stari post u kojem si iznjela svoja osjećanja i emocije. Lijepo je shvatiti da se mnogo toga promijenilo na bolje :D ♥

    Delilah's Stories

    ReplyDelete
  4. Divan post! Čim sam počela da čitam prethodni post, primetila sam da si dosta napredovala u pisanju i postala nešto malo ozbiljnija (ili m se to samo čini :D). Odličan post, zaista. Divim ti se na ideji. :)

    Novi post Introvertna Holanđanka

    ReplyDelete
  5. Predobar post, dala si mi odličnu ideju! Sada i ja imam želju da napišem pismo sebi u 2018. godin, jer već sad znam da tada sigurno više ništa neće biti isto... :)

    milicabimperfect.blogspot.com

    ReplyDelete
    Replies
    1. Definitivno učini to, sledeće godine će ti biti jako interesantno d aga pročitaš :D
      Hvala ti <33

      Delete
  6. Divan tekst. Sve pohvale za ovakj kao i za svaki objavljen post. Iako ne prokomentarisem svaki znaj da te pratim i svaki put se iznenadim recima koje nam prenosis. Veliki pozdrav

    ReplyDelete
  7. Prelepo, Marso! Secam se kada sam prosle godine citala pismo koje si napisala, i razmisljala kako jedva cekam da vidim sta ces odgovoriti. O sada kada napokon jesi, hocu da ti kazem da se zaista jesi primenila koliko sam ja mogla da sakljucim, i to u najboljem mogucem svetlu! :D ♡♡
    "Teen Queen"

    ReplyDelete
  8. Divan post draga <33! Bez obzira na sitne varijacije u kojima se svi s godinama menjamo, mislim da je najvaznije biti svoj u svakom pogledu i biti dobar covek, sto ti svakako jesi <33! Divno je imati takvu osobu za prijatelja <3!

    ReplyDelete