Karakondžule, čupakabre i ostale zveri u školskoj učionici

by - September 11, 2017


Ne znam za vas i ne znam jeste li se kad sreli sa svim ovim terminima kojima se po koji put može osloviti profesor (samo onda kada nije u blizini i kada niko ne čuje), ali ja svakako jesam. I zaista, šta su nama profesori no obične zveri koje nalaze za pravo da na nama iskaljuju svoj ubilački gnev, bes zbog sniženih plata i ljutnju jer im je penzioni fond prazan, a ponekad i histeriju pošto njihovo mlađe dete ima temperaturu, a suprug/supruga sprema kofere i planira da ga zauvek napusti. Jeste sve to istina, i slažem se da svi imamo bezbroj pivatnih problema koji nas doslovno satiru iznutra, ali da li su ta jadna deca zaista dužna da trpe sve te strahotne izlive emocija svojih profesora? Šalu na stranu, ima sjajnih profesora, punih razumevanja, ali oni danas nisu tema naše priče (jer takav post verovatno ne bi privukao dovoljno pažnje J), pa zato govorimo o svim onim profesorima spremnim na razne neočekivane podvige kada se u školi pokrene neka tema koja im se ne dopada ili, još gore, dopada.

Političari

-Možda nisu završili Političke nauke ili Pravni fakultet (kao dragi nam lider Vučić), ali oni se razumeju i niko ih ne može ubediti u suprotno. Nije bitno da li se u blizini vaše škole odvija vojni čas ili ma kakva proba, oni znaju... znaju da to Kim Džong Un šalje svoju nuklearnu raketu preko Srbije na Ameriku (dužim putem, kako neprijatelj ne bi shvatio njegovu nameru), a kada sledeći put čujete proletanje još jednog avona, oni će spremno tvrditi da to ponovo počinje rat i da bombe stižu sa Kosova. Ipak, kada ni nakon par minuta vaša škola ne bude srušena, oni će mirno sedeti za katedrom i dalje čekajući kobni ishod. Ne trudite se da im objanite kako je to zapravo vojni čas (i oni su čuli tu informaciju na vestima), jer njih to ne zanima, oni žele samo jedno, da stvari budu politički korektne, pa kud puklo da puklo. Ne gubite vreme na njih.

Pametnjakovići

-Iako vam predaju umetnost, to ne znači da se ne razumeju u kvantnu fiziku, a kada im kažete da vas ta tema ne zanima, pogledaće vas prekornim pogledom i verovatno diskretno zamoliti da napustite učionicu uz opasku: „Kako se usuđuješ da tako razgovaraš sa mnom?“ Takođe, voleće da vam pričaju o svojim doživljajima sa fakulteta, jer njihovo fakultetsko obrazovanje uvek mora imati primat u odnosu na sve ostale teme za razgovor. Jer, bože moj, pa da li se uopšte računa da su oni bili na fakultetu ukoliko vam bar šest puta u toku jednog časa ne kažu: „Kada sam ja bio na fakultetu...“


Pripovedači

-Na njihovim časovima ćete naučiti mnogo toga... Možda ne o predmetu, ali o njihovoj mladosti, životu, prethodnim poslovima, deci, pa čak i unučićima svakako hoćete. Ako njihova ćerka slavi osamnaesti rođendan u toku školske godine, oni će vas dobra dva meseca ranije obavestiti o tome, podsećajući vas kako vreme brzo leti i kako je to detence još juče bilo malo i puzalo po pločicama u kuhinji, a kako sada, de evo-baš sada, već drži buket ruža dok joj momak čestita rođendan. Nakon što se slavlje završi, oni će svakako doneti kolače (što vama, budimo iskreni, uošte neće smetati) terajući vas da pojedete više nego što možete,a onda će vam se ispovediti i reći vam kako taj njen dečko uošte nije onakav kakvim se predstavlja, već da je obični ološ i bitanga!

Mrze svoju profesiju

Kamo sreće da sam bio/la pametna, pa da ostanem da predajem na fakultetu!

Jao, koja me nesreća ovde donese! Bio sam odlčan student, sa prosekom 9,99, a ja sad sa vama ovde rmbačim po ceo dan! To vam je deco, kad se čovek rodi glup.


-Sigurno ste čuli ovako nešto mnoogo puta, zar ne? Nezadovoljstvo svojim poslom? Pih, pa to je u našoj bar u našoj zemlji normalna stvar. Negativnost koju ovi tipovi nastavnika prenose je ogromna, ali isto tako i donekle razumna (pa pred tim ljudima svakog dana se smeni par stotina dece za pišljivih četiristo evra mesečno- istina je da nema pravde).

Obožavaju svoju profesiju

-Uistinu, ima ih i od ove sorte, pa ponekad ih ima i prečesto. Njihov optimizam, radost i veselje na času nemerljivi su ma kojom od fizičkih jedinica SI sistema, za njih potreban nam je novi sistem- odmah i sada. Svakog časa matematike, odradićete bar četrdeset i pet zadataka, jer je to ono što profesori smatraju neophodnim za vaše najosnovnije obrazovanje kao i znanje. Sa njihovog časa nikada nećete izaći nespremni i bez novih informacija,a te večeri ćete spavati kao male bebe, jer će vaše moždane funkcije polako početi da odumiru od prevelikog broja podataka u isto vreme.


Ne znaju gde se nalaze

-„Meni se obraćaš?“, pitaće te kada podigneš ruku. Sešće za katedru i zajedno sa vama odbrojavati trenutke do zvona. Biće frustrirani i pojedeni iznutra, ali vam to neće pokazati, samo će sedeti u svjoj stolici i nemo plakati dok ne čuju kako se oglašava zvono koje znači samo jedno- mogu da krenu svojim kućama, mogu da vide svoju decu, ženu, pse i mačke, neki će nahraniti i svoje kokoške- čim gradskim prevozom pristignu u selo iz koga su potekli. Njima nije bitna škola i taj papirni avion kojim ste ih pogodili u glavu, bino im je samo da bezbedno pristgnu svojim domovima i umotaju se u svoje ofucano sivo ćebe, pa upale Parove ili Zadrugu (zavisi šta je aktuelno).

Kafoholičari

-Na času ih nećete zateći bez šolje (čitaj kante od tri litra) kafe. Često će se desiti da tu svoju voljenu kafu prospu ponekud (katkad i po dnevniku), pa da nekog od đaka šalju po tetkicu kako bi pospmremila nered koji su oni uobličili. Sve u svemu, ni ta kofa kafe o tri litra (potreban je njima energetski napitak kako bi se održali u životu) neće im biti dovoljna da pregrme jedan čas sa trideset nervoznih đaka koje testosteron i estrogen pucaju u obraze i ne daju im mira. Verovatno će vas već negde na dvadeset i prvom minutu od početka časa poslati po još jednu šolju kafe u zbornicu, a ukoliko ih vi,  ne daj  bože, pitate da popijete gutljaj vode, na njihovim anđeoskim licima i, od kafe žutim, zubima blesnuće neverica i gađenje. Zaboga miloga, pa nije vam ovo kafana! Kakva crna voda, to može možda kod tvoje mame, ali ne i kod mene.

Kasno kasnioci


-Oni nikada ne kasne na čas, bar je to ono što oni misle. Čini se da škola počinje u 14.20, a ne u 14.00, jer njima, niko, napominjem niko, nije rekao da je nastava od dva. Pa ne bi oni kasnili ni za živu glavu, kako zaime boga da sebi tako oduzimaju od časova. Ne, kriv je gradski prevoz i žena u autobusu koja se vraćala sa pijace i po njima prosula mleko i sok od pomorandže. Oni nikada, ni pod kojim uslovima, ne bi kasnili.


Instagram: @marsyly

You May Also Like

10 коментара

  1. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  2. Marso, stvarno si me nasmijala, a što je najbolje (ili u slučaju nas učenika najgore) sve je čista istina. U mojoj školi za sada od nabrojenih imamo političara, par pametnjakovića, barem dva koji mrze svoju profesiju, ali sigurno isto tako i barem dvoje koji ju naprotiv obožavaju. :)

    Fantastiko World

    ReplyDelete
  3. Joj ponekad mi nedostaju ti nestašluci iz skole :D Mada mi profesori ni malo ne nedostaju :D Fotke su super ♥

    Veliki pozdrav, Kristina ♥

    http://onlyforgirlsbykristina.blogspot.com/

    ReplyDelete
  4. HAHAHAHA u nas skoro svi dolaze pet minuta kasnije na sat, a ima jedna koja ima redare da zapisuje sve one koji pričaju i ustanu iz stolice kada zazvoni sat dok ona ne dođe i onda im da dupli domaći. I još ne kopira testove nego ih je prepisuvala na ploču, a odnedavno ni to neće pa šalje one koji brzo pišu da pišu umjesto nje.

    ReplyDelete
  5. Haha kako orginalan post. Mnogo sam se ismijala i mogla da poistovjetim svoje profesore sa ovime što si napisala. Stvarno ima svakakbih profesora i to je nevjerovatno ❤️❤️❤️

    I follow you: Visit and follow ----> Marija's blog

    ReplyDelete
  6. Joj, Marso, genijalna si!!! U ovim pasusima sam pronašla bar nekoliko profesora iz svoje osnovne, srednje, pa i sa faksa. Kada pomislim da ću jednoga dana najverovatnije i ja biti profesorka, dođe mi da sve ove informacije uskladištim negde u svom mozgu i da pokušam da budem što manje od svega ovoga! :D

    ReplyDelete
  7. Mogu reći da sam pronašla bezbroj nastavnika tu! :'D Za razliku od onih koji kasne, kod mene ima više onih urnebesnih koji dođu u pola odmora na što se naš razred začudi. I zbog tog što sam veoma znatiželjna, ima također puno onih koji stvarno se napričaju svega, vezanog i za stvari vezane za lekciju kojih nema u knjizi, a koji ponekad se osvrću na teme iz privatnog života, ali puno bolji su mi takvi, nego oni koji zaista imaju dosta siromašno znanje za gradivo koje nam predaju.
    I da, prekrasan banner <33 :)

    ReplyDelete
  8. Uživala sam čitajući, prepoznala sam neke od svojih ranijih ili sadašnjih nastavnika :D Otprilike, kad se ovako pogleda, svi oni se mogu svrstati u nekoliko grupa :-D
    Pitam se kako oni nas gledaju..

    Girly World | Instagram

    ReplyDelete
  9. Lepo je sve to... i post je smešan. Ali mogla bi da obratiš pažnju samo kako se izražavaš. Ni ja ne volim svoje profesore u svojoj školi ali moj tata je takođe profesor pa mi nije bilo najprijatnije da čitam ovo. Volim te puno i ovo je daleko od hejta. Stvarno.

    ReplyDelete
  10. Marso, oprosti, dopusti mi samo da ti postavim jedno pitanje, (donekle) nevezano za tekst. Da li bi ti smetalo da mi kažeš kakav si prosek imala na kraju prve godine u Tesli? :)

    ReplyDelete